AutomotoLinkovi i saveti

Od Beograda do Zlatibora najbržim putem (Ibarska vs Topola vs Divčibare)

Jedna od naših najpoznatijih turističkih destinacija kako leti, tako i zimi  je Zlatibor. Svakako najveća noćna mora vezana za nju je kako najbrže stići od Beograda.

Uslovi koji  utiču na dužinu putovanja su odabir puta, frekvencija saobraćaja, radarske kontrole… Svi ovi faktori čine put do Zlatibora mogućim čak i za dva i po sata. Medjutim, ponekad se stize i za četiri.

Najpoznatiji i najčešće korišten putni pravac je čuveni Ibarac tj Ibarska magistrala poznata i kao najopasnija putna deonica u Srbiji. Da li je ovo i najkraći i najbrži put pokušaćemo da pokažemo sledećom komparativnom analizom sa još dva relativno poznata, ali svakako daleko manje iskoreštena putna pravca.

1. Ibarskom od Beograda do Zlatibora230km. Poslednji put kada sam vozio ovom deonicom trebalo mi je oko 3h i 30min. Izuzetno dosadan pravac naročito prvih 50-tak km. Pri tome, lako se može desiti da u početku izgubite preko sat vremena od momenta polaska do momenta izlaska iz Stepojevca, a da se niste udaljili više od 50km od polazne tačke. Jedan od osnovnih razloga sporosti je visoka frekcenca saobraćaja, malo prostora za preticanje, veliki broj radara. Od skretanja za Lazarevac pa do Čačka još i Bože pomozi, al kad stignete do obilaznice oko Čačka strpljenje je ponovo na testu.

Možda će jednog dana obilaznica oko Čačka izgledati ovako

Ova obilaznica meni oduzima ponekad i punih 30min. Sve u svemu deonica koju zaobilazim poslednjih godina.

2. Via Mladenovac i Topola- ukupna dužina do Zlatibora iznosi 215km. Za razliku od prve opcije, ovde se najviše dobija na vremenu u prvom delu puta – na autoput se lako izlazi, dok trepneš već si na isključenju Mali Požarevac, jos 10 minuta za skretanje prema Topoli i dalje ka Rudniku odakle se spajate sa Ibarcem. Od autoputa do Rudnika ima oko 65km i ta distanca se prelazi za sat vremena. Nema gužve u saobraćaju, nema radara posle Mladenovca, put je možda malo uži, naročito pred selo Rudnik, ali opet naglašavam da nema saobraćaja tako da se i ovaj deo prolazi bez velikog stresa. Ovuda sam od Beograda do Zlatibora stizao u vremenu od 2h45min do 3h.

Neeee, ovo nije put do Zlatibora preko Divčibara :)) mada neke krivine podsećaju

3. Via Divčibare. Ovaj pravac mi je hit u poslednje vreme. Ukupna dužina 200km, od čega je oko 155 km do Požege. Tu se ponovo susreće sa Ibarcem. Prvi deo puta je smaranje Ibarskom, kod Ćeilja se skreće desno prema Valjevu. Vozite oko 30-tak do Valjeva pa neposredno pred ulazak u grad skrenete levo za Divčibare i Kosjerić, pa dalje za Požegu. Ovo je jedini pravac kojim sam stizao na Zlatibor za manje od 2 i po sata. Saobraćaj je zanemarljiv. Na ulazu u Požegu moze biti radar. Imajte u vidu da je put sve vreme krivudav, ima po koja serpentina i oštra krivina. Međutim  nema obilaznice oko Čačka. Kad stignete do Požege imate svega 45 km do Zlatibora. Ovo je svakako i najlepši deo puta bez obzira koju  varijantu odaberete.

Pa, srećan put :)

_MG_5091
Previous post

Boka van utabane staze: Vrmac (MTB)

16323-horgos-guzva
Next post

Najbrže do Mađarske (bez čekanja na granici)

  • tamtevamte

    Ima jos bolji, po mom misljenji i najbolji put, a to je preko Umke i Uba, pa do Valjeva, dalje si opisao. Moze da se desi da se uleti u guzvu, ali kao i svuda. Meni se desavalo da uletim u guzvu i u Topoli. Put nije los, ima i sta da se vidi usput. Za avanturiste svakako preporucujem da probaju ptu preko Ravne Gore. Od Uba ne skrecete desno ka Valjevu, vec levo ka Ibarskoj, ali tu presecate prugu i idete ka Ravnoj Gori. Ne secam se tacno naziva mesta, ali pitajte svakako, nije bas lako naci. Kad se popnete gore, imacete par km uzasno loseg puta, bez asfalta, ali verujte mi (u stvari sami proverite), vredi svakog metra nerviranja kad se popnete gore. Prelepo je, mozete organizovati i piknik. Dole se mozete spustati ka Cacku na dva razlicita nacina, ali izlazite na isti prilaz gradu, sa zapadne strane. Eto toliko, da ne uzimam autoru slavu :)

    • Zoster

      Svaka cast! Hvala puno na sugestijama i predlozima. Veliki pozdrav

  • Ћирилица се пише срцем!

    Добро би било имати више појединости о деловима пута који су мање познати. Рецимо, пут до Тополе је мање-више свима познат (мени веома добро), али даље – где је излаз из града, куда, кроз која мања места, какав је поближе пут, успони ? … – ка Руднику и укључивању на Ибарску, велика је непознаница. Ја сам недавно хтео од Аранђеловца ка Крагујевцу преко Светиње, али сам одустао кад ми је момак на пумпи рекао да је пут лош …
    Пут преко Дивчибара је веома леп, има један веома видиковац с лепим погледом одмах по изласку из места, с леве стране пута, препознаћете га по надстрешници, али је тај део до укључивања на пут Ваљево – Косјерић прилично узак и кривудав. После, од раскрснице где се налази и једна кафаница у шуми, пут је занимљив, слажем се. Има неколико уских мостића, али, пошто је саобраћај редак, добро се уз извесну опрезност, пролазе.
    Хвала за предлоге, у сваком случају, веома су занимљиви.

  • pp

    Šta koga briga gde je radar, valjda se vozi po ograničenju? Ili se ovde propagira nešto drugo?

    • To biste mogli da pitate i sve one proizvođače softvera za navigaciju, koji po pravilu u istima beleže mesta gde se nalaze fiksne kamere ili gde često staju radarske patrole.

      A mogli biste i da pitate svog komandira čemu služi ograničenje od 60 km/č na 5 km puta van naselja koji je prav kao strela, osim da se uvalite u žbunje negde duž istog. Živo me zanima šta će vam reći.

  • el toro

    Ovaj poslednji pravac preko Divčibara koristim skoro 20 godina ali u nešto modifikovanoj verziji koja je kraća za 20-ak km, vremenski je identična a neuporedivo lepša za vožnju posebno kada je dan lep a vidici pucaju na sve strane. Elem, od Beograda se ide za Obrenovac i Ub a ne Ibarskom do Ćelija. Rastojanje je tu negde, možda traje 10-ak minuta čak i duže (mada sumnjam) ali je put daleko manje opterećen i mnogo prijatniji za vožnju. Ako idete sa Novog Beograda onda imate i mogućnost da do Obrenovca dođete preko Boljevaca levom obalom Save a ako polazite iz Surčina ili Jakova onda je ova opcija verovatno i kraća. Put Obrenovac Ub je skoro pa savršen i osim ograničenja brzine nema drugih nedostataka. Iako kvalitet puta daleko nadmašuje ograničenje brzine put često prolazi kroz naseljena mesta te ograničenje valja ipak poštovati. Ima i deonica gde se ne vozi kroz naselja ali je tu opet priroda tako lepa da se opet ne vozi brzo tako da će tu deonicu oni koji nešto žure doživeti kao najstrašnije smaranje iako objektivno vreme vožnje nije duže. Sa druge strane, takav kakav jeste put je prava poslasitca za hedoniste a usput ima i nekih naoko interesantnih ugostiteljskih objekata koje bi valjalo isprobati.
    Na deonicu Ćelije-Valjevo se izbija u selu Nepričava / Slovac što je nekih 15 km od Ćelija u pravcu Valjeva. Dalje put vodi standardno preko Mionice ili obilaznicom oko Valjeva pa preko Bukova (svejedno, kilometraža se razlikuje svega par km, a 2014 godine put preko Mionice je nešto bolji od puta preko Bukova gde su trenutno radovi pa će se to promeniti u skoroj budućnosti). Od Divčibara se standardno ide za Kosjerić i onda dolazi do najvećeg odstupanja od trase. Naime standardna trasa vodi preko Požege a trasa koju predlažem vodi kroz centar Kosjerića preko Crnokose (glavnom ulicom u Kosjeriću do kraja, do kružnog toka i škole a odatle levo uzbrdo). To je trasa starog turskog puta koji je nekad vodio od Užica da Kosjerića. Asfalt je svuda, put je malo uži ali kako nema saobraćaja to je potpuno nevažno. Ta trasa je napuštena uzgradnjom puta preko Požege ali je i dalje aktuelna kod lokalaca. Put vodi preko brda Crnokosa i sa druge strane brda se spušta u sela Trnavu, Karan, Lunovo Selo i izbija u Užice na Sarića Osoju. Odatle se samo treba za 5 minuta spustiti do železničke stanice i nastaviti standardnim pravcem na Zlatibor. Ovako se štedi nekih 20-ak kilometara jer se ne pravi krivina od Kosjerića do Požege već se ista pegla preko brda. Put je potpuno rasterećen saobraćaja jer slabo ko i zna za njega, zbog uspona i krivina je nepodesan za kamione i autobuse a sam kvalitet asfalta je donekle lošiji ali ne toliko da se ne može koristiti. Jedini razlog da ne idete njime je ako neko od putnika slabije podnosi krivine ili ako je sneg / led. Mada za one koji imaju pogon na sva 4 točka ili barem blokadu zadnjeg diferencijala put je zimi pravi pogodak jer vodi kroz bajku. Svi ostali razlozi su na strani ove deonice posebno u lepim jesenjim danima kad se ima šta videti jer pogled na trenutke zaista ume da bude fascinantan.
    Udobnosti radi, navigacija je poželjna ali nije nužna. Dovoljno je u Kosjeriću pitati za put preko Crnokose dok su ostala odstupanja od trase obeležena tablama.
    Ono što je možda najvažnije je da se izbegava u potpunosti Ibarska magistrala što putavanju daje ekstra kvalitet. Nema kamikaza, nema makazica, nema kolona šlepera i autobusa i stresa koje takvi uslovi izazivaju. I naravno nema ni izazova da se zavrne gas i nadoknadi propušteno vreme u koloni a nema ni objektivnih mogućnosti što putovanje čini daleko bezbednijim. U zavisnosti od temperamenta i senzibiliteta ova deonica može biti pun pogodak ili potpuni promašaj. Neko moje iskustvo je da je ona pogodak za ljude kojima putovanje nije tek transport od tačke A do tačke B. Međutim ako u fokusu imate neka prolazna vremena ili se vozite u nekom spuštenom BMW-u sa 200+ konja onda je Ibarska ipak prikladniji koridor

  • Coa

    Ovaj put sam prvi put isprobao u septembru 2014., na putu za CG.
    Put je savrsen, a evo i zasto.
    Duz celog puta, naisao sam na 2 (dva) auta koji su se kretali u mom smeru.
    Krivina ima dosta – i zabavne su.
    Policije nema, jer nema ni stanica duz puta.
    Vozeci po ogranicenju beskrajno se zabavljate (ogranicenje 80, probaj tu krivinu sa 50, he, he).

    Sva s…nja Ibarske se izbegavaju: rizicna preticanja, preticanje necega sto se ispostavi da je kolona, ludak koji pretice i panicno ukljucuje dezintegrator (blica farovima, ali slaba pomoc), radarske zamke na svakom nelogicnom mestu…

    Negativne strane su malo grublji asfalt i bas grozan deo puta duzine par kilometara (niskoprofilne gume ili tunirano vesanje – auch!).
    I naravno, ako niste covek koji voli da vozi na necemu sto obiluje krivinama. U tom slucaju ne znam kako ste dospeli na hedonisticki sajt ljudi koji vole zivot…

  • Pingback: Letovanje u predsezoni: Crna Gora - nemagreske.com()

  • Vozio sam proletos preko Divčibara; baš je lep put i nije uopšte opterećen, ali je pitanje koliko se isplati i vremenski i po potrošnji nekom ko je, recimo, krenuo s punim autom sa <1600 cm3 na more – ono je žestoko goredoliranje.