Sedim za tastaturom, kanim se da počnem da kucam, ali ne ide. Ruke i dalje drhte, srce i dalje kuca kao ludo. Kroz krv i dalje struji nenormalna količina adrenalina izlučena tokom vožnje koja je završena još pre pola sata…

Istina je da znam i za jače i za brže. Ali ne i za brutalnije. A ovo je krajnje brutalan automobil: Subaru Impreza u svom najmoćnijem pojavnom obliku: WRX STI. Sve i da nema ovih obeležja, njena plava boja, zlatne felne, rupčaga na haubi, spojlerčina na gepeku i ogromni izduv nedvosmisleno ukazuju na njeno poreklo i karakter koji ne krije, već otvoreno pokazuje.

Posle Lancie Delte Integrale, Impreza WRX STI je zasigurno najveća reli ikona svih vremena. Od četiri generacije koliko ih se proizvodilo od 1992, prva i druga su ostavile najdublji trag kako u reli takmičenjima tako i kod uličnih trkača i tjunera. Za razliku od prve generacije Impreze koja se punih osam godina proizvodila skoro nepromenjenog dizajna, druga je tokom sedam godina doživela dva ulepšavanja: prvo, već posle godinu dana (koje je realno i bilo potrebno) i drugo, 2005-te ne baš potrebno, al ajde, nema veze, barem nije odmoglo.

Upravo ovaj model, 2-i fejslift 2-e generacije nedavno je došao u posed drugara čiji automobil danas predstavljamo. Na pitanje šta te je to privuklo kod njega, odgovara kratko: široki blatobrani, 4 puta 4, reli, Ken Blok… Ni kraćeg odgovara ni boljeg i jasnijeg objašnjenja.

Dorađen u odnosu na fabričku varijantu uz pomoć ProDrive-a: čip tjuning, amortizeri, ručica menjača, vodeni sprej za hlađenje intekulera i štelovanje diferencijala čine da ovaj motor od 2,5 litre isporučuje oko 40 tak konja više od fabričke varijante i sa 4×4 pogonom obuvenim u Bridgstone Potenza narezane slikove leži u krivini tako da imate utisak da će vam deo mozga iscureti kroz suprotno uvo u temenu krivine.

320 konja čini da Impreza poteže do 100km/h za manje od 5 sekundi što ga maltene čini komparabilnim sa motorima ne samo po ubrzanju već i po zvuku koji je … ma neviđeno dobro urađen!!! Boxer od 2,5 litra u kombinaciji sa ProDrive izduvom objasnio šta je pravi sportski zvuk.

A to je onaj tip zvuka koji podseća na grmljavinu u daljini koja se sa dodavanjem gasa povećava, ali nikada tako da vam vožnju učini neprijanom već da vas podseti da barem još malo dodate gas. Kao i famozni spojler na gepeku – ne znam koliko je efikasan u funkciji vožnje, ali u funkciji da vas naloži dok ga posmatrate u retrivoziru pandan mu jedino može biti samo prelepa ženska noga na visokoj štikli i u halterima.

Jedino što na ovom autu može da zaseni ubrzanje i ležanje je kočenje. Kod prvog naglog prolete mi kroz glavu rečenica čuvenog Vlade, mehaničara iz Mirijeva, posle njegove vožnje STI-a pre par godina, a koja glasi: ma nije to kako on ide, već koliko dobro koči! I zaista, ne da koči, nego očne jabučice ispadaju iz duplje kad se naglo stisne kočnica. Ukopavanje u mestu je neminovno!

Koliko je ceo ovaj dobro ukomponovan najbolje govori činjenica koje smo postali svesni tek na samom kraju vožnje – sa sve silovitim ubrzanjima, prolascima kroz krivine koja prkose zakonima fizike i kočenjima koja su nas podizala sa sedišta, ni jednom, ali ni jednom nismo čuli škripu guma ni osetili proklizavanje! A da smo sve to radili sa iole normalnim autom, ne da bi škripali i cepali gume na sve strane nego bi se barem tri puta prevrnuli u krivini.

I za kraj šta reći nego se vratiti na početak – kao što rekoh Impreza nije najjači auto koji znam, ali je definitvno auto kojeg na bilo kojoj brdskoj stazi ni jedan od tih koje znam ne bi pobedio. A vozio sam i one od preko 450 konja…