Kreveti su stari, rekao nam je vlasnik, preko 40 godina, nabavio ih je u Bosni. Voli stare stvari, kuća koju iznajmljujemo ih je puna – na sreću, radi se o sitnicama. Nažalost, uz stare krevete su stigli i prastari dušeci, punjeni morskom travom i federima. Trava se u međuvremenu ispostila,

Povratak sa avanture u Bormiu, rešili smo tokom boravka na Alpima (na, ne u, stalno smo bili ozgo), ćemo produžiti za koju stotinu kilometara, pošto ćemo se spustiti južnije od najkraće štrafte i obići Veneciju. Ta močvara je svakako na listi mesta koje svaki ozbiljan putnik jednog dana mora da

Od svih jelа koje sаm nаprаvio „sаm“, većinа je bilа ili reversni inženjering nekog jelа iz restorаnа, modifikаcijа nekog receptа, ili eksperimentisаnje sа sаstojcimа po sistemu „ovo ne može dа omаne“. Ovo jelo, smem dа se pohvаlim, je u potpunosti moje. Ili, аko nije, perem ruke – nikаd i nigde

The Dark ages The Land was divided and without a king… Uvodni trenuci filma savršeno se poklapaju s uvodnim notama Vagnerove „Zigfridove smrti i posmrtnog marša“ iz „Sumraka bogova“. Kome ne popusti sfinkter na uvodu, popustiće mu na prvim kadrovima – vatre u noći, oklopnici iz kojih bije para i maestralni

Kad ti radna nedelja počinje nekoliko puta od 8-12 a svaki početak je varijacija na temu noga u vrata / di su moji novci? koja se dalje razvija u detaljno objašnjavanje ’di su novci po sistemu čapkunu jedan, ko ti je kriv kad nisi mislio na vreme! – nije teško

Stradanje na Veliki petak (2008) I. Vrlo sam želeo da ovu čašu pijem s vama pre nego postradam Četvrtak, Stara Hercegovina. Čvrkam prstom po granici piva i vazduha, gledajući kroz prostor i vreme. Oko mene, uobičajena atmosfera četvrtka na datom mestu u datom društvu, ovaj put začinjena podjednako karakterističnom atmosferom

Davnog proleća devedeset i neke, drugi srednje, truckam se kući u rasklimatanoj 45-ici s ortakom i ortakinjom i krećem priču s ortakom oko toga ko će šta da sprema za ručak kad dođe kući. Ortakinja nas zbunjeno gleda, kao, šta bre da spremate? Pa, klopu, da jedemo… i tu ona

Banja i rat imaju nešto zajedničko: za rat se, naime, čine spreme godinama, a i za banju. U ratu se troši bez računa i istresa se državna kasa nemilice, za banju se takođe potpisuju menice lako kao ljubavna pisma. I u ratu i u banji živi se na parče, i

Za prošli rođendan rešim da ekipu s posla počastim nečim spremljenim kod kuće. Ko me zna, odma’ mu je jasno da u nastavku rečenice ne ide “sitan slaniš i slatkiš i torta, umesio stariji ženski član porodice”. Dakle, umesto kiflica i tortice, ekipa je imala priliku da jede suši salatu.

Ovo je, rekoše mi, sir koji se pravi samo kod nas. “Kod nas” je Donji Milanovac s pripadajućim selima, a od toga je bitnije da je ovaj sir nestvarno dobar za termičku obradu. U ovom kraju, kažu, ne znamo šta je kajmak – to niko ne pravi. Mleko ima prost razvojni put: krava ->

Zašto su na Dorćolu skupi stanovi? Imaju pogled na Zemun. Tačnije, imaju pogled na najbolji deo Zemuna, staro jezgro; ono uz Reku. (Jer Dunav na keltskom (kahm, pretpotopnom gaeliku) znači Reka, s velikim r, jelte.) Duž celog dunavskog keja su poređani kojekakvi ugostiteljski objekti vrste plovilo, poznatiji kao splavovi. Na

Će jedemo suši? Jok bre, susta. Pre nego što sam prvi put probao suši (Zushi bar, Amsterdam, 2004), mislio sam da je suši zanimljiv koncept. 35 evra kasnije, znao sam da je suši ubistveno dobra klopa. Dakle, sa stanovišta jorz trulog, suši ima dve glavne osobine: 1. mnogo je ukusan

Kao i svi mladi a radeni ljudi, često sam u prilici da se uhvatim za kvaku sposoban da pojedem vola oca a da me za ručak sačeka nekoliko vrsta neopranih tanjira. Tako i neki dan: reljef šporeta ravniji od Srema jasno je govorio o verovatnoći konzumacije putem kašike a u frižideru smetovi zavejali

Prevoj Stelvio se nalazi u Alpima, na granici između Italije i Švajcarske i treći je najviši asfaltirani drum u Evropi i drugi asfaltirani prevoj, po visini. Ipak, svakako je prvi po atraktivnosti i uspon i spust uz Paso delo Stelvio predstavljaju izazov (i vlažan san) za sve što ide na