Kada sam 2013- te dobio na korišćenje novu Toyotu Avensis, pomislio sam – do jaja! Najhvaljeniji japanski proizvođač, pouzdan i kvalitetan, ma nemagreške. Kad ono međutim – automobil je takvo s..nje da to nije normalno! Ako izuzmemo spoljašnji izgled koji je stvarno lep, sve ostalo je katastrofa: motor od 124 ks slabo povlači, na malom broju obrtaja kod naglog dodavanjs gasa sve vreme nešto lupka ispod haube, kočnice osrednje, vrata se rasklimala posle 10.000 km da sam mislio da će mi otpasti, lak sa haube počeo da otpada posle 20.000 km pa je delovao kao treća ruka preprodaje iz Šapca, senzori za kišu su radili tako da otprilike treba da počne da pada grad da bi se aktivirali, senzori za svetla se u tunelu aktiviraju posle nekih 100 metara pa je par puta malo falilo da se skucam u bankinu, izolacija loša, a enterijer kao da je neko na Toyota Carina II iz 1991 dodao displej sa pozadinom dizajniranom za video igre na ZX Spectrum.

Iz svega gore pobrojanog sam sa priličnom skepsom dočekao novi model iz 2016. Međutim već posle prvih 5 kilometara sve je bilo potpuno jasno – razlika između nove i stare je ko dupe i oko! Ova je bukvalno auto za klasu iznad prethodnog!

A evo i zašto.

Spolja opet lep i moderan dizajn, spoj elegancije i nadrkanosti, pravi mačo automobil.

Unutra – po meni treba mu dati oskar za dizajn za 2016-tu u toj klasi. Potpuna promena u odnosu na prethodni model – prelepo plavo pozadinsko osvetljenje vam stvara takav utisak da kad padne noć apsolutno nemate želju da napustite vozilo.

Sedišta, štepovi na sedištima, srednji naslon za ruku – sve je urađeno ergonomski besrpekorno, a estetski savršeno.

Izolacija perfektna, udobnost savršena, ležanje kao kod sportskog automobila. Kompromis sportskog ležanja i udobnosti 1/1. Nema ljuljanja ko na brodu i recitovanja ‘Oče naš’ kad se brže uđe u krivinu.

Kočnice – ludilo!

Što se tice dodatne opreme, ne volim da je opisujem posebno jer svaki model može biti siromašan ili prenatrpan, ali što se tiče ove koju sam ja vozio:

Led farovi su bolji od xenona više nego što su xenoni bolji od običnih farova. To bre svetli ko da je dan. Dugačko svetlo i ne pališ.

Upozorenje za prepreku – korisno!

Senzori za brisače i svetla konačno u rangu audija.

Upozorenje za prekoračenje brzine na bazi prepoznavanja znakova – glupost barem kada je Srbija u pitanju – evo primera – prepozna na autoputu znak 60 km/h, al ne prepozna donji deo znaka ‘samo za vreme snežnih padavina’, i onda vam na 25 celsiusa od Beograda do Novog Sada blinka da vozite preko ograničenja.

Kruz kontrol, podizače stakla, retrovizore na zaklapanje sad već imaju i skuplji bicikli tako da tu nema šta da se opisuje.

E da! Kamera za vožnju unazad – deset puta bolja stvar od klasičnih senzora jer vam  omogućuje da mnogo bolje iskoristite prostor iza vozila i preciznije parkirate vozilo. To je jedina pozitivna stvar sa prethodnog modela, sada jos više unapređena.

Blutut radi još bolje nego pre, sada kada ste konektovani možete na centralnom displeju čitati poruke i mejlove. Sranje je što kod imenika kad pozivate nekoga obrne imena pa na primer kada hoćete nekog da zovete ko je memorisan kao Pera Petrovic mob 2, onda morate da kucate 2mobpera da bi ga prepoznao. Malo napokao al i ne čudi od Japanaca, da nisu naopaki ne bi vozili levom stranom ulice.

Motor – izbacili su ono Toyotino sokoćalo i ubacili BMW turbo dizel, jači za 20 konja i to je sada ono pravo. Ne leti i nije reli, ali je daleko daleko agresivniji na onim međuubrzanjima od 60 do 120 kada se trudite da sačuvate glavu na Ibarskoj magistrali.

Ceo auto je sam po sebi toliko utegnut i namunjen da je neuporediv sa prethodnim Avensisom. Bukvalno je kao za klasu iznad njega. Meni se svideo na već na prvi pogled i što sam ga više vozio sve sam se više zaljubljivao u njega. Za 3.000 km koliko sam prešao sa njim još nisam pronašao na vozilu nešto što bi izneo kao zamerku.

I to je otprilike to. Ako bi poredio prethodni i ovaj model najbolje je reći: od ruđnog pačeta do prelepog belog labuda.