(prvi deo)

Avion kompanije Norwegian.air -a iz Beograda polako  se između oblaka spušta ka zemlji i sleće na glavni aerodrom Gardenmoen . Ukazuje nam se plavetnilo mora, rasuta ostrvca, a zatim kopno i šuma postaju sve bliže. Tipične drvene kućice skoro možete da dodirnete i eto nas na pisti. Još tokom leta shvatamo da će ovaj put biti značajno drugačiji od dosadašnjih. Tokom leta imate interne t(kažu da je norveska nacionalna kompanija prva na svetu uvela internet ), a u sky restoranu kartice i na ovoj visini prolaze bez problema. U cenu avio karte nije uračunat ni obrok ni piće, ali zato možete bez problema platiti karticom. Tu smo odmah videli da plaćanje kartcama ima apsolutnu prednost nad gotovinom.

Po izlasku iz aviona, pasoška kontrola sa malim pitanjima i potpitanjima vezanim za razlog posete, šta planirate da vidite i pokazivanjem povratne karte na uvid ( srećom da smo imali odštampane e-karte za svaki slučaj) i konačno se nalazimo sa našim prijeteljem koji će nam značajno pomoći da otkrijemo Oslo.

Gardenmoen se nalazi na oko 60 km od centra Osla. Polazimo da  kupimo karte za voz (gle čuda karte na automatu jeftinije nego na šalteru ). Imamo izbor brzog voza – Flytoget train (www.flytoget.no) koji ide tačno 19 minuta  i običnog voza- NSB train( www.nsb.no) koji ide samo 10-tak minuta duže ,a duplo je jeftiniji. Ulazimo naravno u ovaj drugi koji izgleda više nego pristojno i uredno i krećemo s pričom  našim balkanskim  mentalitom glasnije nego  što je ovde uobičajeno. Naravno odmah dobijamo opomenu da se utišamo. Negde u centru prelazimo u bus kojim stižemo do Bekkestua , dela šireg centra gde smo bili smešteni. Narednih dana koristili smo isključivo za centar metro koji se ovde zove U -Ban i liniju broj 1 Gjones - Ellingsrudasen . Od Bekkestua do Nationathetret ( Nacionalnog teatra) putovali smo oko 20 min,bez veće guzve u metrou (idu vrlo često i u minut,samo treba pratiti displej). Inače, Public transport je organizovan i tačan, karte važe  za metro, bus, tramvaj kao i ferry koji vozi do okolnih ostrva, što ćemo mi ikoristiti da obiđemo i osrtva. Sve možete videti na sajtu www.ruter.no koji smo takođe koristili da bi najlakše povezeli vreme ako negde menjamo prevoz.

Nacionalni teatar nam je bio orijentir za obilazak grada. Srećom po nas dosta stvari koje treba videti u Oslu se nalaze u samom centru grada na udaljenosti od 1-2 kilometra. Po izlazku iz U-bana prvo što smo videli je već pomenuti Nacionalni teatar. Prelepa zgrada sa statuama Henrika Ibsena i Bjornsona ispred i Ludviga Holberga sa bočne strane. Iskreno nama je bio poznat samo Henrik Ibsen i njegova drama o pustolovu Peer Gynt, ali i druga dvojica su veoma značajni dramski pisci. Bjornson je bio član izvornog odbora za konstituisanje Nobelove nagrade i sam dobitnik Nobelove nagrade za knjizevnost 1903 g. Preko puta se nalazi Cafe Teatar, gde se najverovatnije skupljaju umetnici. U blizini Nacionalnog teatra je fontana i jezerce okruženo predivnim zelenilom i sve to u samom srcu grada. Popularni naziv je Spikersuppa i ovde se zimi nalazi Skating rink odnosno klizalište koje je otvoreno besplatno za sve.

Odatle nastavljamo do glavne trgovačke ulice Karl John Gate , koja počinje od Oslo Sentralstasjon ( Oslo S) i završava sa Kraljevskom palatom ( Royal Palace) na drugom kraju i dugačka je oko jedan kilometar. Ispred Oslo S se nalazi Tigar koji je tu postavljen povodom proslave hijljadu godina od osnivanja grada. Prepostavljam da je u pitanju tigar zato što Norveška  geografski ima oblik tigra. Ovde se nalazi i Oslo Cathedrala (Domkirke) koja pleni svojom visinom. Pešački deo Karl Johan Gate je prepun radnji i shoping centara, kao i u svakom drugom evropskom gradu. Na kraju pešačkog dela ulice je polukružna zgrada  norveškog Parlamenta (Stortinget ). Impozantan hotel Grand u blizini je mesto gde odsedaju dobitnici Nobelove nagrade tokom svog boravka u ovom gradu. Na samom uglu Karl Johan Gate i Univertets gate nalazi se čuveni Hard Rock Cafe . U njemu smo uzivali u krigli piva i muzici, a u okviru kafea je i prodavnica sa majcama i ostalim suvenirima koji će vas podsećati na ovaj kafe. Neverovatan spoj skandinavskog i američkog na jednom mestu.

Zgrada Univerziteta je trenutno bila u rekonstrkuciji, kao i Kraljevska palata , gde smo jedino mogli da uzivamo u smeni straže i predivnom Dronning parku .

Konačno se spuštamo do mora odnosno fjorda i prolazimo pored Gradske kuće (Radhuset) ispred koje je takođe nekoliko fontana,a na vrhu dominira kula sa satom koji otkucava na puni sat. Ovde se dodeljuje Nobelova nagrada za mir.U nepordenoj blizini je i Nobel Peace Center (Nobels Fredssenter)

U pristaništu mnoštvo jedrilica i brodova i pogled na početak ekskluzivne četvrti Aker Brygge , gde je veliki broj kafića i restorana i jedinstveno drveno šetalište.Ovde smo u Fridays restoranu ručali i popili po 2-3 ture piva,što je koštalo našeg domaćina oko 150 eura.Čaša ili krigla piva košta skoro svuda isto , od 10-12 eura,a flašica vode 4-5 eura. Generalno su restorani jako skupi.

U produžetku je Tjuvholmen najekskluzivniji deo Osla sa najskupljim stanovima koji imaju pogled na Oslo fjord i privatna pristaništa za ploveće objekte vlasnika stanova. Ovde čak imate i malu plažu gde možete slobodno uživati, a da vas niko ne dira. U ovom delu se nalazi i Astrup Fearnley Museet odnosno Muzej savremene umetnosti, a u parku imate i par interesantnih skulptura.

A sad nekoliko informativnih podataka i opštih utisaka o gradu.

Oslo ima oko 600.000 stanovnika sa okolinom oko 1,4 milona i ovde živi petina od ukupnog broja stanovnika Norveške. Kažu da je prošle godine bila proslava povodom rođenja petmilionitog stanovnika.

Oslo je ekonomski, finansijski i kulturni centar zemlje. Nastao je u 11 veku, a prestonica je postao u 13 veku. Pet vekova unije sa Danskom donele su mu novo ime Kristijanija po danskom kralju Kristijanu IV. Tek 1925 g. Oslo ponovo dobija svoje staro ime.

U prošlom veku Norveška postaje zemlja sa najbržim razvojem (pre svega zahvaljujući naftnim platformama na severu) i trenutno ima BDP veći dva puta od EU. Ovo naravno privlači veliki broj stranaca,tako da u Oslu ima dosta Šveđana (Norveška je bogatija i od Švedske), Poljaka, Turaka, Balkanaca, a najbrojniji su Pakistanci.

Socijalna briga države je jako dobro organizovana, ali je zato neplaćanje poreza nezamislivo i skoro nemoguće. Za vreme privremene nezaposlenosti svi bez izuzetka imaju pravo na pomoć, država ima obavezu da pronađe i ponudi novi posao. Briga o deci je izražena kroz materijalnu pomoć oko čuvanja dece dok su jako mala,a takođe svako dete dobija mesečno jednu pristojnu sumu, koju može da iskoristi kad napuni 18 godina ili za dalje školovanje ili za započinjanje nekog posla. Na taj način se skupi oko 35.000 eura. Ovde smo vrlo često na ulici sretali mlade roditelje sa po 2-3 deteta, sve jedno drugom do uveta, kako guraju kolica koja su potpuno opremljena za ovdašnje vremenske uslove (npr.ako iznenada počne kiša,odmah se navlači providna folija preko i nema šanse da dete pokisne).Ukoliko dete ide u vrtić,na tri deteta je jedna vaspitačica. Viđali smo ih u metrou kako organizovano vode decu,koja obavezno imaju fluorescentne prsluke. Norvežani štede na šalterksim radnicima, sve  je automatizovano od kupovine karata do podizanja novca,ali zato kad su deca u pitanju nema štednje.

Oslo vazi da najskuplji grad na svetu,što je potpuno tačno. Stanovi su jako skupi, hrana takođe, ali je zato internet i mobilna telefonija vrlo jeftina, fiksna telefonija uopšte ne postoji. Svi koriste internet (od 0-99 godina), plaćanja, kupovine ili bilo koje informacije možete obaviti na taj način. Mi smo u delu grada Bekkestua, gde smo bili smešteni, imali u blizini i automat za podizanje gotovine (koja vam stvarno ne treba,ali ajde da imamo nešto i da vidimo kako izgledaju norveške krune ), pekaru, tri hipermarketa (mi smo koristili lanac Meni) i naravno neizbežni Mc Donalds ( jer nam je on bio iole dostupan po ceni).

O cenama ne vredi da pišem, jer nisu komparabilne ni sa evropskim,a kamoli sa našim. Naš utisak je da Norvežani imaju cene u krunama, njima su uglavnom prihvatljive, a  što je to u eurima mnogo, prosto ih ne interesuje. Sve ono što vam čini svakodnevni život je, skoro pa, savšeno organizovano. Nema iznenađenja, Ljudi su mirni i opušteni, ne obraćaju pažnju mnogo na oblačenje, bitno je da je udobno i praktično.

Kod njih nije neobično da kolima dođete do metro stanice, parkirate auto potpuno besplatno i na posao idete metroom. Mnogo se voze bicikli, svih boja i kvaliteta (cene od 500 do čak 10.000 eura,što  nam je  bilo potpuno neshvatljivo). Na više mesta u centru možete i da iznajmite bicikl i da na taj način smanjite pešačenje kroz centar grada.

U samom centru iza Radhuset-a je glavni informativni centar za turiste u Amundesen Gate,gde možete dobiti sve potrebne informacije,kupiti karte za razgledanje i sl.

Obavezno uzmite besplatan primerak Oslo Guide 2013 . Često smo sretali šarene autobuse na sprat  i na njima piše Hop On-Hop Off, idu na svakih 30 minuta i karta važi 24 sata. To panoramsko razgledanje grada košta 180 norveških kruna, što je oko 25 eura po osobi.

Ovde je bilo reči o samom centru grada, o onom što možete viditi za 24-48 sati boravka u ovom gradu.

U sledećim nastavcima biće reči o Akershus tvrđavi i Cruise Sondre Akershus, gde pristaju veliki kruzeri, Oslo Operi i pristaništu Vippetangen odakle smo  ferryjem išli na okolna ostrva, čuvenoj skakaonici Holmenkollen skoro u samom centru grada, Bigdoy ostrvu Muzeja,nezabravnom Vigeland parku, najvećem muzeju na otvorenom kao i proslavi 150 godina od rođenja najvećeg norveškog slikara Edvarda Munch-a.

foto galerija