AutomotoLinkovi i saveti

Kolima do Rima – putarine, radari, cene goriva, granice…

Šta sve može da vas očekuje u saobraćaju na putu do Rima  prenosim u donjem tekstu na bazi svog ličnog iskustva.

Mi smo putovali malo izmenjenom rutom u odlasku – autoputem Zagreb- Ljubljana – Trst – Venecija- Bolonja- Firenca- Piza- Civitavecchia – Rim; dok smo u povratku išli direktno: Rim – Firenca- Bolonja -Venecija -Trst- Zagreb – Beograd.

Putarine

U Hrvatskoj plaćate na dva mesta  – neposredno pred Zagreb (u povratku je to u neposredno pred Cro-Srb granicu) oko 17€ i neposredno pred granicu sa Slo oko 1€. 

U Sloveniji važi vignjeta koju kupujete na granici po ceni 15€ i koja važi sedam dana.

Italija – ako idete direktno za Rim (Trst-Venecija-Bolonja-Firenca-Rim)  45€ je ukupnu putarina. Ako se pak rešite da skrenete s puta kod Firence i vozite uz obalu preko Orbetela i Civitavecchie, platićete nešto malo više iako od Firence više ne vozite autostradom vec superstradom (što je kod njih put niže kategorije u odnosu na autoput, ali nivo iznad klasičnog magistralnog puta – ima po dve trake u svakom pravcu, ali nema zaustavnu traku).

Distanca

Od Beograda do Rima (bez skretanja) ima oko 1270 km. Ukoliko se rešite da deo provezete uz more (Orbetelo i Civitavecchia), a pre toga svratite u gradove Veronu i Pizu (poput nas), dodajte još 250km.

U povratku, kada smo vozili iz Rima direktno za Beograd, trebalo nam je 12 sati sa čekanjem na granicama.

Ogranicenja brzine i radari 

Hrvatska 130km/h, mi smo vozili sve vreme 150km/h, niko nas nije dirao. Obratite pažnju na radove na putu i ograničenja –  radar su postavili na mestu gde su bili radovi i ograničenje je 60km/h. Inače, iz prve ruke smo čuli da je moguće dogovoriti se i sa tamošnjom saobraćajnom policijom.

Slovenija – ograničenje 130kmh. Vozili smo 140-145kmh, policiju nismo videli, ali ima jezivo mnogo kamera. Narocito povedite računa na ulaze u tunele gde je ograničenje 100km/h. Skoro svaki ima kameru. I od prijatelja iz Slo smo čuli da se kod njih u saobraćaju ne treba igrati sa ograničenjima i jurnjavom.

Italija – ograničenje 130km/h na autostradi i 110kmh na superstradi. Kamera koliko hoćeš (electronico controla della velocita con systema safety tutor). Iznad autoputa su i lako su uočljive. Od prijatelja smo čuli da za četiri godine koliko vozi po Italiji nikad mu nije stigla kazna za prekoračenje (ima Bg tablice), tako da smo mi vozili 150km/h. Za razliku od Cro i Slo, ovde je bilo i onih kojih su nas obilazili i sa preko 200km/h.

Cene goriva (u ovom slučaju dizela)-

Slo – 1,3€

Ita – 1,65-1,70€. Obratite pažnju na pumpama u Ita gde na automatu piše self servizio a gde samo piše servizio (u okviru jedne iste pumpe). Razlika je što vam na serviziu pumpadžija sipa gorivo a kod selfservizia vi sami točite gorivo. Za razliku od Srbije, ovde se usluga dodatno naplaćuje pa je na istoj pumpi različita cena za isto gorivo zavisno od toga ko vam toči – vi ili pumpadžija.

Još jedna napomena za dizel – oni nemaju oznaku euro dizel – kod njih je on označen kao dizel i njega sipajte slobodno. Postoji skuplji i bolji dizel od tog – ima oznaku blue. Njega nismo sipali jer je i sa ovim, da kažem klasičnim dizelom, potrošnja bila manja za oko 8% u poređenju sa srpskim eurodizelom.

Ugođaj pri putovanju

Hrvatska je smor živi jer je toliko dosadno da je to užas. Nema šta da se vidi, skoro da nema ni krivina, samo voziš pravo.

Slovenija je prelepa sa prelepom prirodom.

Italija ima gust saobraćaj, solidno lepu prirodu. Po ulasku u Toskanu uočićete prelepe zamke na brdaščima pored autoputa.

Par napomena na stvari koje mogu pokvariti ugođaj:

  • posebna pažnja na deo puta od Bolonje do Firence – priroda je prelepa, ali ne dozvolite da vam odvuče pažnju jer su na tom delu krivine poprilično oštre i ima ih izuzetno mnogo. Npr imate pravac i vozite 130km/h, nailazite na krivinu sa ograničenjem 90kmh – sa 100 km/h je prođete Ok, sa 120 km/h se već razmišljate da li je trebalo dodatno prikočiti, sa 130km/h vam točkovi blago proklizavaju (u Srbiji bi takva krivina imala crnu tačku i 60km/h ograničenje). Ko voli da driftuje po autoputu, ovu je prilika za njega. Obzirom da na ovoj deonici ima dosta tunela, može se desiti da na izlazu iz tunela bude vlažan kolovoz (s jedne strane brda bilo kiše, sa druge nije), a tada je u krivini klizanje neizbežno ako brzina nije usklađena.

Dakle, Firenca – Bolonja – oprez za sve pare.

  • Italijani vrlo često seku krivine čak i kada ste vi u neposrednoj blizini. Bukvalno su u stanju da vam se približe na par cm. Ova njihova tendecija za zbližavanjem je posebno izražena na delu puta Bolonja Firenca koji sam gore opisao.
  • u najbržoj traci metalni branik uz bankinu nije kao kod nas 30-40cm udaljen od bele linije već je bukvalno iznad bele linije. To vam daje osećaj da je put uži nego što jeste. Podsećam da kod nas na autoputu bukvalno točkom možes voziti po beloj liniji bez da ti retrovizor dođe u dodir sa branikom pored puta.

Kultura u vožnji

Svi voze srednjom trakom i brzu koriste samo za preticanje.

Za razliku od Slo i Cro, Italijni umeju da iskoče iz srednje trake uglavnom bez migavca i da vas iseku bez po blama.

Ako vozite samo brzom trakom, retko ko ablenduje da se sklonite iz nje, uglavnom daju levi migavac kao znak da nameravaju i vas da preteknu (ako voze iza vas).

Generalno, većih problema na autoputu nema.

Ludilo je u gradovima. Iz dva razloga: motori i odsustvo horizontalne signalizacije.

  • motori (90% su skuteri) – zakon ih toliko štiti da ako oborite nekog motoristu dobijate 20 godina na električnoj stolici (šalim se). Stvarno su povlašćena vrsta. Dakle sve vreme gledajte u sve retrovizore. Na semaforu će vas opkoliti njih 20, 30, 40 sa svih strana. Kad se upali zeleno, oni odlaze za 1,5 sekundi. Pustite ih da oni prvi odu pa vi krenite. To rade i lokalci i to vam je bolje nego da se vozite okruženi sa 20 Gregori Peka koji voze Odri Hepberne.
  • drugi razlog ludila je odsustvo belih linija koje ograničavaju trake. Svako seče svakog, svako vozi na svakog. Ume da podseti na detinjstvo i Kalemegdan kad smo svi vozili one automobile na sudaranje u parku. Dosta su bezobrazni i drčni pa uglavnom očekuju da se sklonite kad  ulete u vašu putanju. Savet – prešaltajte se u glavi da vozite okruženi beogradskim taksistima, spustite se na njihov nivo i zaslužite respect tj nećete imati problema. Bez šale- agresivniji i brzi na gasu ne bi trebalo da imaju problema. Samo pazite na motocikle.
Što se tiče same brzine vožnje, definitivno voze po gradu brže nego što se vozi po Beogradu, ali ne nešto dramatično brže. Kao što rekoh, najveći problem je signalizacija.
Granice
Bez značajnih zadržavanja, čak i u povratku kad je bila gužva jer je na Hrvatskoj strani radilo 8 ili 9 linija. Propuštali su nas bez gledanja u pasoš.

 

Za kraj šta reći – osim srećan put ko se reši da krene.

thumb_103_story_large
Previous post

Ima greške: restoran "Janus" (Ribarska Banja)

IMG_2270
Next post

Kolima do Rima (2. deo) - Pisa, Verona, Civitavecchia, Orbetello

  • Storm

    Kahm. Samo bih napomenuo da je u Hrvatskoj prvih 100 km puta koliko-toliko zanimljivo jer su tuda (čuvene) slavonske šume, prepune divljači, pa se lako može desiti da uz ivicu šume ili livade ugledate srne – ja sam prošle godine video košutu s teletom (jeleni ko ne zna) bukvalno metar od autoputa, brsti mirno kao da je usred nedođije.
    Posle toga jeste dosadno do smrti…

  • Pingback: Rim - saveti za one koji idu prvi put - nemagreske.com()

  • mirko

    Odlican tekst. Na deonici od Bolonje do Firence kamiondzije obozavaju da gaze belu liniju u levoj krivini, preticanje se tu vrsi kroz iglene usi :). Ove godine su talijani zavrsili deo autoputa do Nove Gorice, pa preporucujem upravo taj pravac umesto onog preko Trsta. Ustedi se 15-20m vremena.

  • sandro

    samo da napomenem da je putovanje od Beograda do Italije mnogo brže i kraće preko Rijeke, autoput je do granice sa SLO , nekih 30 km od Rijeke. Nakon toga je oko 30 km obične ceste do Trsta odakle je autoput do gde želite. I uštedi se 15€ cestarine u Sloveniji ili 2 X 15 ako vam putovanje traje duže od 7 dana.