Bio sam u velikom iškusenju da li napišem ovaj tekst ili ne. Evo i zašto: u kampu Thalatta nismo boravili po principu noćenja već smo ga dva puta posetili u vidu poludnevnog i celodnevnog izleta pa se ne može baš reći da smo letovali/boravili u kampu.

S druge strane Thalatta nas je toliko oduševila da bez ikakvog dvoumljenja dolazimo ovde sledeće godine na letovanje. Posmatrajući iz tog aspekta nekako mi greota da ovako nešto lepo ne opišem i podelim sa drugima.

Na kraju sam rešio da po pitanju teksta napravim kompromis pa će ovo pisanije više ličiti na fotoreportažu nego na tekst, ali ću se potruditi da moji komentari umanje efekat reklamne brošure.

Pa da krenem redom…

Lokacija

Nalazi se na vrhu srednjeg prsta Halkidikija tj Sitonije, u neposrednoj blizini gradića po imenu Kalamitsi.

Smeštajni kapaciteti

Za rentu :

• Mobil Home (potpuno identične onim koje smo rentirali u Lanterni, za opis Mobil Home KLIK OVDE )

• Bungalov

• Prikolice (na nekoliko lokacija: od opcije bukvalno na samoj plaži, do onih u okviru kampa)

• Šatori

Ili smeštaj u vidu zakupa parcele (kao paušalac tokom cele sezone ili u određenom terminu)

Prateći sadržaji

• Teretana

• Dečiji bazen (sa spasiocem)

• Supermarket
• Taverne
• Kantina
• Dečije igralište

Šta je ono sto je na nas ostavilo tako jak utisak da smo čak dva puta dolazili ovamo (100 km u jednom pravcu od našeg matičnog apartmana!) i zbog čega ćemo (Bože zdravlje) letovati ovde sledeće godine:

• Plaža – po našem mišljenju ovo je sigurno najlepša plaža na celom Halkidikiju. U uvali prečnika oko 500 metara, sa predivnim peskom, široka bezmalo 100-tinak metara, sa tirkizno kristalno čistom vodom ovičena stenama koje deluju kao plod rada vrhunskog vajara ova plaža ostavila nas je bez daha! Na Halkidikiju nema bolje!

• Hladovina – ceo kamp je u hladovini, skoro sva mesta su ispod velikog drveća, po najvećoj žegi šetate opušteno po kampu i uživate
• Higijena – mnogo sanitarnih čvorova, sve je u funkciji, nema gužve po toaletima i tuš kabinama, sve je čisto i uredno (napominjem da smo pre ovoga boravili u italijanskom i hrvatskom kampu gde su toaleti bolesno čisti i da i pored toga nemamo zamerku na higijenu ovde)

Ne znam da li je dobra fraza osećaj ušuškanosti, ali ona možda najbolje opisuje ono što smo mi osetili – kamp nije ogroman, ali daleko od toga da je mali; ima puno ljudi, ali daleko od toga da je gužva; iako nisi bio pre, posle 15 minuta se osećaš kao da si letovao ovde poslednjih deset godina…

Da li sam pogrešio i istrčao pred rudu sa ovim utiscima ili nisam – vreme će pokazati. U svakom slučaju ako se dogodine nađemo ovde, detaljan opis i potvrda/demant prvog utiska sledi.

Za kraj još samo jedna napomena: kad smo završili poslednju posetu kampu uputili smo se do Armenistisa, možda i najpoznatijeg kampa na Halkidikiju. Ušli, pogledali i posle 10 minuta ga napustili uz komentar “nema šanse da se dođemo ovde”. Zašto? Zato što nam je prva asocijacija prilikom posete Armenistisu bila Muzički Festival EXIT.

p.s. utisak o kampovima dat je iz ugla roditelja troje male dece