Kome god da sam pominjao da sam odnedavno krenuo na burbon , pitao me je isto: a jesi li probao Džek Denijels, on je najbolji? Pa, rekoh, nisam, ali Džek nije burbon nego viski. Tehnički gledano, J.D. bi trebalo da bude „čisti“ burbon viski, ali Danijelovci svoj proizvod zovu „Tenesi viski“ i tvrde da je dodatni korak u proizvodnom procesu – filtriranje kroz ćumur šećernog javora – ono zbog čega se krajnji proizvod razlikuje od burbona.

Bilo kako bilo, kopkalo me da probam to za šta svi kažu da je naj+naj čudo (ali ga niko iz moje ekipe nije probao). Spletom okolnosti, probao sam ga na istom mestu gde i „Four roses“ a ljubaznošću menadžera restorana “Kovač” sam dobio priliku da stignem do statistički značajnog broja ponavljanja. Sve u svemu, do kraja večeri sam preko aparature za ispitivanje žestine preturio dobar deo flaše.

Na prvi srk se vidi da „Jack Daniel’s“ nije burbon – ali nije ni viski; udobno se smestio negde između. U pravcu viskija ga vuku žestina i prilično blag ukus, u pravcu burbona nagoveštaji arome koja se može zateći u „Jim Beamu“.

Nisam se preterano oduševio – Jack Daniel’s je na prvu loptu previše žestok i previše neutralnog ukusa. Ipak, daleko od toga da je ovo loše piće – jednostavno, mene rade intenzivniji i puniji ukusi (rakija 4 life?) i iako je jasno da je ovo vrlo kvalitetno piće, na prvu loptu je Jim Beam delovao kao pobednik nokautom u drugoj rundi.

Ipak, veće je odmicalo, čaše su se nizale, meni se jezik malo navikao na paklenu vatru i dozvolio i ukusu da se probije kroz požar. Jack je počeo da klizi mnogo opuštenije a uz malo navikavanja i ispitivanja blažeg i manje temperamentnog ukusa, i to je postalo prihvatljivo. Na kraju, moram da pohvalim kvalitet alkohola – uz oblaganje želuca klopom, glava ostaje bistra i posle 6-7 čaša. (od te količine *moje* rakije – koja sigurno nije loša, ako nije vrhunska – se garantovano prepariram).

Konačna presuda, šta je bolje, Jim Beam ili Jack Daniel’s? Nezahvalno; pića nisu u istoj kategoriji, imaju drugačiji ukus i drugačije se ponašaju na jeziku, pri čemu i jedno i drugo piće svoj posao radi dobro, tako da je odluka u potpunosti stvar ličnih preferenci. Ko više voli viski, verovatno mu je bolje da udari po Džeku; ko bi da proba nešto novo, nešto divlje – pravac na Džima. Ako ste u (ne)prilici da možete da popijete samo jedno piće (izašli ste i imate kinte za cca jednu žestinu) – onda svakako Jim Beam – Jack Daniel’s traži vremena da se razradi da bi krenuo, dok Jim Beam iz prve udara na ukus svom snagom. S druge strane, ako vam sleduje celo veče laganog putovanja niz Misisipi, onda su i jedno i drugo piće u igri.