Linkovi i savetiOutdoor

Bicikl zimi – sezona ne prestaje

Prvi “ozbiljan” bicikl sam nabavio 2005., kad sam počeo i s ozbiljnijim bicikliranjem.

Odonda se štošta promenilo. Recimo, posle 5-6 vožnji po okolini Beograda (ili kroz Beograd, ali dalje od reka) si bar iz viđenja poznavao 80% ozbiljnih biciklista.
Danas tokom sezone sretnem 15 različitih ozbiljnih biciklista samo dok odem na posao.

Ali jedna stvar se nije promenila.
Tokom sezone.

Biciklistička populacija se za ovih osam godina znatno uvećala, ali njen najveći deo i dalje veruje u koncept nevoženja bicikla od septembra do bar polovine aprila (da nam je klima i dalje umereno-kontinentalna, bilo bi od septembra do početka juna).

Što se mene tiče, bicikl se ne vozi:

a) kad pada kiša a vreme je hladno*
b) po snegu, ako ste u gradu.

*Može i tad, ako vam je okej da uđete u kuću i sve sa sebe nabijete pravo u mašinu.

Prvi put sam vozio bicikl “kad mu vreme nije” za novogodišnje veče, poodavno. Bilo je prilično toplo i vozio sam samo nekoliko kilometara, ali bio je to štos nad štosovima – ehej, bicikl u decembru!

Pro kombinacija za početak minusa: superherojsko odelo. Ispod verovatno bici majica kratkih rukava.
(Ovo je, zapravo, mart)

Ozbiljno voženje bicikla kad mu vreme nije sam otkrio na fakultetu. Dobar deo jeseni i čitavo proleće ti možda bude malo hladnjikavo ujutru, dok se ne zagreješ, prvih pet minuta, ali se zato preko dana vraćaš od šale, ne gužvaš se po autobusu i(li) ne trošiš pare na gorivo, ako imaš kola.
Kasnije, kad sam poludeo, stigao sam i do vožnje po minus sedam i do vožnje kroz celac i do vožnje po ledu… ali hajdemo korak po korak.

Nekoliko rešenja za hladnije jesenje vreme.

Najvažnija moguća stvar za vožnju bicikla po hladnom vremenu je garderoba. Svaki deo tela je specifičan na svoj način i ne mora da se podjednako utopljava.

Šake su kritično mesto. Imaju tu muku da su daleko od trupa i da su lošeg odnosa zapremina/površina, odnosno, da se očas ohlade u struji hladnog vazduha. Najcrnje od svega je što se šake puno znoje – mokro na hladnom vetru, eto reume.
Šta uraditi?
Obući rukavice, naravno. Ali, kakve?

Specijalne biciklističke rukavice
-su srazmerno tanke i dobre su za jesenje vožnje i ne previše hladno vreme.
Vreme za njih: temperature od 8-16 stepeni, dug spust. Može i hladnije ako ne vozite previše brzo i ne prelazite veću kilometražu.
Loša strana: cena.

Obične rukavice:

Skijaške rukavice
-mogu da budu veoma dobre ako su od materijala koji lepo diše i ne dozvoljava ruci da se previše oznoji. Ne smeju biti nezgrapne, jer morate da upravljate biciklom.
Vreme za njih: oko i ispod nule.
Loša strana: ako vozite tako da vam se ruke oznoje, odoše izolaciona svojstva dođavola (meni se više puta dešavalo da izgubim osećaj u malom prstu leve ruke od hladnoće). Doduše, ovo govorim iz ličnog iskustva: još nisam probao rukavice skuplje od 15 evra.

Lovačke rukavice
– pod njima podrazumevam rukavice od polara sa “thinsulate” izolacijom. Odavno sam ih nosio i ostale su mi u sećanju kao prilično dobre – znoj koji se probio do površine rukavica se pretvorio u inje a meni nisu otpali prsti.

Vunene/pletene rukavice
– u zavisnosti od debljine/gustine, mogu da posluže kao prva pomoć.

Ruke, s izuzetkom šaka, nikad nisu predstavljale problem. U zavisnosti od temperature, potrebni su vam:

Socijalna varijanta za prve hladnjikave dane: vuneni džemper.
Natrix tessellata gratis :)

- dugi rukavi na biciklističkom dresu – za svežije letnje večeri i dan u ranije proleće i tokom jeseni
– vuneni džemper – malo toplija “socijalna” alternativa za dres dugih rukava; u paru s dresom dugih rukava može da posluži za vožnje na temperaturi od 10 stapeni tamo-vamo.
– džubin (biciklistički dres/jakna) – vodo- i vetrootporni debeli dres, košta kao svetog Petra kajgana i vredi sve pare. Može se nositi solo ali se obično kombinuje s dresom kratkih rukava (toplije vreme) ili dugih rukava (oko nule/blaži minus, osrednji minus ako nema spusta)

Trup zbog dobrog osnosa masa/zapremina može da bude ohlađen jedino ako se niste zaštitili od vetra, odnosno, ako vas probija vetar ILI ako ste se tesno obukli. Bilo šta što će da drži vetar spolja a sloj toplijeg vazduha unutra će da radi posao.
Jedini deo trupa koji se (meni bar) nerazumno ohladi na biciklu je sam koren zadnjice – deo ispod krsta i pre sedla. Međutim, osim crvenjenja i oticanja pri zagrevanju (pri ulasku u kuću) (!?) i nesnosnog svraba (svrab je bol koji nije dovoljno jak), nema štetnih posledica.

Jesenji stajling za prijatan dan: kratki rukavi, nogavice.

Noge s izuzetkom stopala mogu da imaju problem na dva mesta

1. gornja strana butine, koja može da se nestvarno ohladi, što ne smeta u vožnji ali nije ni prijatno,
2. kolena.
I jedno i drugo prave problem samo po vrlo hladnom vremenu.
Za oba je rešenje slojevito oblačenje.
Po “normalno” hladnom vremenu, najbolje je nositi biciklističke helanke. Mogu biti debele, vetrootporne, ili vodo- i vetrootporne. Ove poslednje su (zamislite!) najbolje rešenje, očekivano mnogo koštaju i u kombinaciji s džubinom od vas prave superheroja koji na dva točka prkosi svemu osim užasno žestokom minusu.

Stopala su po hladnoći prve žrtve “belog genocida”. Daleeeeko na periferiji, bez mišića koji rade, uvek znojava, hlade se dok kažeš “spd”.

Za spas stopala mogu se uraditi sledeće stvari:

Kamašne… neoprenske… mogu a ne moraju biti vodootporne; osnovna svrha je da drže vetar van patika i slične obuće koja ima (pre)dobro provetravanje.
Dobra stvar: sprinterice i hladnije vreme ne idu zajedno ako nema kamašni;
loša stvar: noga ne diše, često potrebno sušenje sprinterica od znoja;
čemerna stvar: zbog ovog nisu za baš hladno vreme – bolje je s njima nego bez njih, ali nije nimalo prijatno.

Sprečavanje znojenja stopala: suva obuća=tople noge. U kretanju biciklom ovo se može izvesti jedino obuvanjem najlon kese na boso stopalo. Onda se preko toga obuvaju čarape, patike… Ekstremnija varijanta je stopalo-najlon-čarapa-najlon, koji garantuje suvu čarapu čak i ako se obuća pokvasi.
Dobra stvar: džabe + delotvorno.
Loša stvar: garantovan miomiris ukuvanog stopala, poželjno izuti se i oprati noge 40 m van kuće.

Gojzerice: the zimska obuća za bicikliranje. Potrebno da su dobrano komotne sa sve debelom čarapom!
Dobra strana: zimska obuća za sve uslove i prilike.
Loša strana: cena (doduše, ja ne verujem u jeftinu obuću).

Pro kombinacija za početak minusa: superherojsko odelo i prsluk koji zadržava vetar. Gojzerice obavezan deo opreme.

Moguće je da se stopala zalede uprkos svim merama opreza. Lek za to – sići s bicikla čim počne da biva hladno, gurati ga 50-200 metara. Stopala se čudesno podgrevaju!
Posle znatnog broja zimskih dana, jutara i večeri na otvorenom i u divljini, apsolutno verujem u onu da čizma glavu čuva. Dok nisam oćelavio, nisam stavljao kapu na glavu ni po najgorem minusu.

Glava i vrat

Vrat je najpametnije dobro zaštititi šalom ili nečim što će lepo ušuškati vratnu kičmu. Bolje malo podznojen vrat nego dve nedelje ukočenosti.
Glava je “pogan” deo tela – mozak ima apsolutni prioritet u snabdevanju toplotom – toplota se šalje gore nauštrb svega. Znači, ako gubite toplotu preko glave, to se oseća postepenim hlađenjem ostatka tela, od periferije ka centru.
Šta s glavom?
Zbog ove svoje osobine, glava je zgodan regulator. Ako vam je pretoplo, otkrijte glavu; ako vam je hladno, pokrijte je.
Vunena kapa ili kapa od polara je često sasvim dovoljna da ugreje glavu. Nekima je dovoljna traka za glavu, koja štiti uši i čelo (sinuse). Nekima je potrebna fantomka (ako je lep minus, fantomka je obavezna – ili već neki način da zamotate sve osim očiju i nosa/usta). Fensi biciklisti (i ćelavi biciklisti) mogu da nabave podkape, koje se nose ispod šlema ili na golo – ja imam jednu, odlična je.

Jeftina fora za sve muve jednim udarcem

Testiranje dobitne kombinacije. Radi bez greške.

Fora je jeftina ako ste skijaš i ako imate skafander (ako nemate, onda i nije).
Skafander + lagani vuneni džemper, gojzerice, rukavice… ako je žeeestok minus, ponesite i džubin. Uzbrdo vežite gornji deo skafandera oko pojasa, nizbrdo obucite i njega. Oprema za ohoho minus, dobitna kombinacija.

Dobitna kombinacija: skafander spolja, džubin iznutra. Samo to, ništa više ne treba. Uzbrdo može i da pregreje.

Ski jakna, ne preterano glomazna, je odlična ako nemate skafander. Naročito ako vozite po gradu i ne želite da izgledate kao marsovac (jer, recimo, idete na posao)

Ski jakna u akciji; dole obična trenerka + gore-tex pantalone.

Problem pretopljavanja

Nikako se ne smete natruntati ako ste rešili da vozite bicikl po hladnom vremenu! Ne zaboravite da je voženje bicikla prilično intenzivan napor: mišići proizvode veliku količinu toplote i višak te toplote MORA da ode – cilj garderobe je da uz telo zadrži DOVOLJNO toplote da ne bude hladno, a ne da se u njoj skuvate i preznojite.

Najbolji izolator je vazduh. I najtanja trenerčica obučena preko biciklističkih helanki čini čuda u borbi protiv ledenih butina. Ne treba vam pet džempera – treba vam dva sloja vazduha, jedan do tela i jedan do jakne. I najtoplija obuća, ako je knap, će vam zalediti nogu ili bubrege posle deset minuta.

Loša kombinacija – skafander stešnjen jaknom, ispod toga džemper. Nigde vazduha = zaleđeni biciklista.

Znoj je neizbežan problem. Kako ga se rešiti?

a) biciklističkom opremom – to sve odlično diše i odvodi znoj
b) vunom
c) apsolutnim izbegavanjem pamuka – samo za čaršav je dobar
d) ventilacionim otvorima, tj kupovanjem jakni i sl. koje ih imaju – bokovi, pazuh, leđa – vrlo zgodna mesta za ventilaciju i izbacivanje viška vlage i toplote.
e) umerenim tempom – nemojte se oznojiti; takođe, ako idete sporije, manje ćete se i hladiti. Vožnja po hladnom vremenu – zimi bar – je meračenje i sprečavanje pada forme u zimski san. Dokazivaćete se u “sezoni”.

conjuring
Previous post

The Conjuring (2013) - Prizivanje zla

BK fensi
Next post

Bela kafa