Manifestacije

Dečiji rođendani u igraonicama – iz ugla hedoniste

Dečiji rođendani u igraonicama se dele u tri osnovne kategorije – prva, onaj koji vi organizujete za vaše dete, druga, onaj na koji odlazite pozvani i vi i dete (obično kod nekog bliskog prijatelja ili rodbine) i treća, na koji odlazite kao pratnja vašeg deteta, a vi ostajete tamo da dete ne bude samo tj da ga sačekate.

Sa aspekta muškog roditelja  najbolji su ovi poslednji. Ali idemo redom.

Prvi tip – najnaporniji i najzahtevniji rođendani. Ne toliko oni sami po sebi, već koliko vas vaša lepša polovina ubaci u stres da sve mora da bude cakum pakum.

Npr. Da li si poručio klopu? Da li će stići na vreme? Jesi bio po tortu? Jesi im rekao da fil bude 2cm? A jesi pitao hoće li staviti 16 ili 18 jaja? Znaš da mi je Ivanova mama na roditeljskom sastanku rekla da ima informaciju da vole da zakinu na jajima. A hoće li doći tvoja mama? Pazi da ne kupi isti poklon kao moja mama! Reci bratu i snajki da nikako ne kasne znaš da su prošli put kasnili 7,5 minuta.

- Ali ljubavi tvoj brat uvek zakasni sat i po.

Ma nemoj ti meni moj brat, znaš da on mnogo radi

To je predrođendanski stres, a rođendanski izgleda ovako –

Slikaj! Jesi slikao? Slikaj ponovo! Snimaj kamerom! Slikaj, snimaj, slikaj, snimaj! Gde si krenuo sad? Šta ćeš u WC? Jel nemožeš da izdrziš dva i po sata? Zasto sediš sa kumom i piješ pivo? Jesi se javio Nati i Miti?

- Ljubavi ko su Nata i Mita?

- Pa jesam ih upoznala u parku pre dve godine kad smo šetali...

U svakom slučaju najnaporniji tip rođendana. Sebi drage goste skoro i da ne vidite, napravite 300 fotografija za koje dobijete kritiku jer ste nekom odsekli noge ispod kolena, nekom kosu, nekom ruku, i dođete kući mrtvi umorni. To je rođendan kome se dva puta radujete – kada počinje i kada se završava.

Drugi tip - manje stresan i mnogo komforniji jer ste kao gost pozvani kod bliskih prijatelja ili kod rodbine – ja se uvek prvo raspitam kada će ko od prijatelja ili rodbini ići, uštelujem svoje mesto pored koga sam planirao i uživam u čašici razgovora.

Tu postoji dva tipa formiranja rodbinsko-prijateljskih krugova/sedenja:

– po parovima ili

– po polovima

a na bazi toga se dalje diktira tok razgovora.

Npr. ako se formira muška ekipa razgovori će se odnositi na uvoz polovnih automobila, sport/kladionica tema sa nezaobilnim spominjanjem fantomskog lika koji ima sve dojave ili će se eventualno prepričavati neki provod u kafani (u ovakvim slučajevima se uvek izbegavaju razgovori o ribama jer se neka zadužna baba u vidu zeta, šuraka, šogora, pašenoka nađe da ocinkari sve ženskoj strani). Opuštene razgovore oko kafana i automobila mogu da pokvare dvojica snob-tata ako pokrenu priču o Delti, Rudnapu, tajkunima, politici ili svojim projektima aviona-kamiona-šlepera plastičnih pištolja na kapisle koje uvozi direktno iz Šangaja.

U ženskoj ekipi se razgovori vode ili o deci (sa temom čije je dete veći zvrk i ko je bolji đak u školici) ili ako su snob-mame u pitanju onda gde je koja kupovala skuplju garderobu po uzoru na celebrity, mislim ono kako bih ti rekla, dabome i ja sam to isto kupila i ugradila u usne.

Ako se formiraju ekipe po parovima onda se priče uglavnom svode na to gde će ko na letovanje i zimovanje tj. gde je ko bio i gde ko planira da ide. A ne retko su teme vezane i za rešavanje stambenog pitanja – gde koliko košta kvadrat stana i sl. 

Treci tip rođoša je onaj koji ja najviše volim – to su rođendani na kojima je pozvano samo vaše dete a vi kao pratnja možete i ne morate da ostanete. Ja uvek ostanem. Uglavnom dođem tačno na vreme i budem među prvima. Pošto me iz viđenja znaju roditelji dece koja sa mojom idu u školu/vrtić, ja se potrudim da ne sednem sa njima, već se uvek zabodem tamo gde pretpostavim da će sesti rodbina slavljenika koju ne poznajem. Na taj način izbegnem kurtoazne razgovore sa poznanicima iz viđenja pa mogu natanane da surfujem po netu, pijem i klopam koliko volim. Kada se smorite na lap topu možete da uradite sledeće:

– iz prikrajka da snimate skockane mame za koje moram da kažem da se potrude oko oblačenja verovatno više nego za večernji izlazak. Naročito mama slavljenica, rođake mame slavljenice i najbolja drugarica mame slavljenice tj kuma ili

– da slušate raznorazne razgovore koji deluju mnogo zanimljivije kada ih slušate sa strane nego kada aktivno učestvujete u njima. Na jednom od skorašnjih na kojem sam bio vodila se priča o tome da li se u centralnim gradskim opštinama može kupiti kvalitetan stan po ceni od 900 eura po m2?

Ono što preporučujem je da se nikako ne uključujete u konverzaciju sa rodbinom jer ćete neminovno izazvati lavinu pitanja- ko ste, šta ste, odakle ste, čime se bavite itd a onda će cela rodbina da blene u vas kao da ste novo svetsko čudo i da se pita šta radite tu među njima i zašto niste sa ostalim svetom tj u sektoru za roditelje-pratnju.

I to je otrpilike to. U dečijim rođendanima se definitivno najviše uživa kada ste dete, najviše stresira kad ste roditelj deteta slavljenika, a najviše opušta kada ste u pratnji deteta gosta. U svakom slučaju, toplo preporučujem da svaki put kad se ukaže prilika za trećom opcijom povedete dete i iskoristite to vreme samo za sebe

rise-of-the-guardians-2012-wide
Previous post

Pet legendi - crtani film

Niš, Srbija
Next post

Niš - duša juga