Sedenje u kancelarijskoj radnoj stolici fotelji sigurno nije nešto što rade hedonisti. Ili ipak jeste?

Kako se uzme. Možda iz te fotelje radite nešto što volite.
Ja, na primer, volim da pišem (a ponekad i moram da pišem, kao sad, recimo – i skloni mi više taj pištolj sa slepoočnice, Zostereee). Volim i da čitam. Ponekad i radim iz sedećeg položaja. Recimo, od ponedeljka do petka + vikend. Posle me belo gledaju kad stojim u skoro praznom autobusu.

A nekad, se, bez mnogo komplikacije, zavalim da odgledam film ili da slušam muziku.

Oktad sam nabacio onu sofu … desi se i da je već zauzeta, pa moram da sedim.

Kako bilo, dobar deo mog kreativnog bića (i svakodnevice) je neraskidivo vezan za sedenje (uh, ala je ovo dvosmisleno, pomislilo bi se da mislim guzicom :-| )

A gde ima mnogo sedenja, ima i mnogo šuljeva problema.

Bole leđa, bole plećke, bole krsta… sve, bre, boli… AKO nemate dobru stolicu.

I tu, najzad, dolazimo do suštine teksta. A to je da vam treba dobra stolica ako vam se boravak u kući ne svodi na izvrtanje duž kauča i blejanje u TV. (Ako čitate ovo, onda buljite u komp umesto u TV, što znači da vam sigurno treba dobra stolica).

Prvu kancelarijsku stolicu pazario sam ranih dvehiljaditih na Sajmu nameštaja, za marke. Do juče sam sedeo u istoj, što govori o kvalitetu izrade. Jednom sam je odneo kod tapetara, da zameni ispošćen sunđer u naslonu, i to je to od opravki. Kvarovi – nikad. Lomovi – nikad. Možda je gasni amortizer malkice oslabio…

Stolicu je napravila domaća firma “Blažeks” iz Kragujevca.

Tako, prođoše godine… jedna stolica je postala premalo, pošto se pojavio još jedan radni sto. Okreni-obrni, valjalo je nabavljati novu.

Slušao sam horor priče o cenama kvalitetnih stolica. Nekoliko stotina evra? Pa, neće da može (a ionako mi treba još jedan bicikl). Nažalost, iskustva po domaćim salonima nameštaja su govorila da je rastanak od znatne svote neizbežan. Sve što košta manje od 60€ nije ni za neprijatelja a stvari skuplje od toga kvalitetom izrade i materijala garantuju samo da ćete se za godinu dana opet rastajati od nekih para.

Onda sam se setio da Blažeks ima prodavnicu u Zemunu. Tačno na autobuskoj stanici prekoputa stare “Obuće Beograd” (noviji tagovi bi bili Kočović, Lukoil, Srednja ekonomska). I ništa, pre koji dan se pokupim da vidim kako se Blažeks odupro godinama krize…

Nisam se oduševio ograničenim izborom modela (eto predloga) ali sam se oduševio jednim izloženim modelom. U pitanju je kancelarijska fotelja A400 (sliku fotelje pogledajte tamo, ove ovde su sve kineske – i nema ih kod nas u ponudi). Nakon malo probavanja, obišao sam još nekoliko mesta u gradu gde su se mogle zateći fotelje – što je jedino uspelo da dokaže da Blažeks i dalje razbija kvalitetom.

Nakon nedelju dana čekanja na isporuku – evo utsaka:

1. Cena – zavisi od opreme (presvlaka: štof, skaj, koža; rukonasloni: plastika, drvo, hrom). Najjeftinija varijanta je ~125€ (januar 2013) dok kombinacija koža-drvo istrčava na nešto preko 200€. Ovo na prvi pogled nije baš jeftino, ali ako se uzme u obzir da kineski krševi koštaju 6-8 hiljada a stolice od 100€ jedino izgledaju malo lepše od njih…

2. Izrada – bez zamerki. Fotelja je teška k’o tuč, što govori da se na materijalu nije štedelo. Tankih, klimavih i potencijalno sumnjivih delova nema.

4. Sklapanje – traje oko tri minuta sa sve raspakivanjem, od čega se dva minuta pitate šta su zaboravili da spakuju. Onda to što ste dobili samo ubacite jedno u drugo i ta-daaaa, eto fotelje u punom sjaju.

5. Funkcije

Pored normalnog gore-dole, fotelja može i da se ljulja napred-nazad. Krajnji položaji sedišta su dobro odmereni, niti vas baca na nos, niti vas prevrće na leđa. Ljuljaška može i da se zaključa, ali (nažalost?) samo u krajnjem prednjem položaju.

6. Ergonomija

- dovoljno široka
– dovoljno dugačka
– oblik naslona prati prirodnu krivinu leđa – nema čudnih ispupčenja i udubljenja
-rukonasloni taman da s njih sprovedete “mišju” ruku pravo na sto.