Putopisi

Volim Oslo (3.deo) – ostrva Oslo fjorda i još po nešto

Obilazak ostrva Oslo fjorda, predstavlja poseban doživljaj i zato ga nikako ne treba propustiti.

Fjord ima oko 40 ostrva. Jednom od najznačajnjih,  Norvežani su dali naziv, ostrvo muzeja – Bigdoy.

A Bigdoy je, ustvari, poluostrvo, što omogućava da se preko cele godine može doći automobilom ili autobusom, linijom br. 30.

Mi smo odlučili, da na vožnju krenemo  ferry-jem br. 91, koji polazi ispred Radhuset-a, odnosno Gradske kuće. Ferry ide od maja do septembra.

Na Bigdoy se stiže za 10-15 min. (Polu)ostrvo nije malo. Kad ferry pristane, čeka Vas pešačenje, ali uz veliko zadovoljstvo, jer ćete videti mnogo izuzetno lepih vila, što potvrđuje da je ovo i rezidencijalni deo grada.

Odmah pored pristaništa, je “bela kula” – OscarHall, letnja rezidencija, građena za kralja Oscara I, sredinom 19.veka.

Prateći putokaze, stigli smo  do Norveškog folk muzeja(Norwegian Folk Museum).

To je jedan od najvećih evropskih muzeja, na otvorenom. Ovde se mogu videti, preko 150 modela tradicionalnih  norveških kuća, iz različitih perioda. Karakteritčne su kuće prekrivenih krovova, slojem zemlje i trave, kažu da je to  zbog termoizolacije. A kuće su unutra nameštene tako, da se može, bar za trenutak, doživeti način života njihovih žitelja.

Pojedini delovi muzeja, su čitavi kvartovi Osla, iz različitih epoha.

Norvežani veoma vole drvo, čak i crkve prave od drveta. “Drvene” crkve, spolja, izgledaju simpatično, ali unutra, deluju dosta sumorno i mračno.

U blizini smo lako pronašli, Muzej Vikinških brodova ( Viking ship museum).

Viking ship museum

Vikinzi su bili ratnici, gusari i trgovci, koji su koristili lađe, karakteristične po svojoj pokretljivosti i nedostatku paluba.

Ovde se može videti  drveni brod, najverovatnije iz 9. veka. A ono, što je bilo malo iznenađenje za nas,  je, da su brodovi predstavljali poslednje utočište i konačište, svojim vlasnicima.

Nakon 10-15 min. hoda, stigli smo do dela Bigdoy-a, gde su smešteni Kontiki i Fram muzej (Polar ship Museum).

Kontiki Muzej je posvećen Tor Hajerdalu, jednom od najvećih naučnika i avanturista.

On je na splavu, 1947 g,  prešao put  od Perua do Polinezije, dug oko 7000 km. Na ovaj način je  pokazao, da su i Inke to isto mogle da urade, u postkolumbovsko vreme i tako nasele polinežanska ostrva. Na tom putu, koji je trajao oko 100 dana, ekpedicija je  koristila, kao navigaciju, samo vetar, zvezde i sunce. Jedino, što su poneli od savremenijih stvari, bio je radio, koji su čuvali samo u slučaju opasnosti. Splav je izložen u muzeju. Pored splava, može se videti i brod od papirusa, kojim je Hajerdal plovio od Maroka do Barbadosa. Brod se, zbog  egipatskih papirusa, zvao Ra II. Ovim brodom, on je prošao i pored Uskšnjih ostrva, pa su neki ekponati sa tih ostrva, ovde izloženi.

Po ovoj ekpediciji snimljen je i film “Kontiki”, koji je dobio Oskara. Koga malo više interesuje ova tema, postoje i knjige o ekpedicijama, koje je napisao sam Tor Hajerdal.

U neposrednoj blizini, nalazi se i Fram muzej (Polar ship Museum).

Ovaj muzej je posvećen najjačem drvenom brodu – Fram, koji još uvek drži rekord, za jedrenje od krajnjeg severa, do krajnjeg juga (od Arktika do Antarktika). Ovim brodom, Roald Amundsen je osvojio južni pol.

(Polu)ostrvo ima predivne pejzaže i odlične rute za biciklizam i pešačenje, tako da mnogo ljudi dolazi na rekreaciju i boravak u prirodi.

Norvežani veoma polažu na vikend boravke u prirodi, sa celom porodicom, posebno kad malo otopli.

Često smo viđali, da  koriste roštilj za jednokratnu upotrebu. Najčešće peku viršle i kotlete – krmenadle.

Na Huk plaži (Huk beach), postoji teren za odbojku. Mreža je tu, ali ćete loptu, ipak, doneti sami.

Na Bigdoy-u nema mnogo restorana i kafea. Mi smo zato, odmah potražili jedan, na samoj obali.

Hukodden beach restorant ima predivnu terasu sa pogledom na fjord, gde smo uživali na prijatnom suncu. Na Bigdoy-u smo ostali do kasnog popodneva.

Narednog dana, opet smo planirali izlet do nekih ostrva, do kojih vozi ferry. Da bi se informisali o vremenu i mestu polaska koristili smo www.ruter.no

Ferry polazi sa  pristaništa Vippetangen, na svakih 10-15 min.

Linije 92, 93 i 94, idu do ostrva Langoyene (samo leti), Hovedoya, Gressgollmen, Lindoya, Bleikdoya Nekhollmen.

U trenutku kad smo mi pristigli, na ukrcavanje putnika je čekala linija 94, za Langoyene.

Langoyene

Za raliku od malog ferry-ja koji ide na Bigdoy, ovaj brod je pravi veliki putnički ferry, na dva nivoa. Popeli smo se na gornju palubu, odakle smo imali divan pogled na grad, koji je polako ostajao iza nas. Prošli smo pored ostrva Hovedoya, Lindoya, Gressholmen i nakon 20 minuta stigli na Langoyene, koji je najudaljenije ostrvo do kojeg vozi public transport.

Langoyen

Ostrvo je puno zelenila, pa smo uživali u toj prirodnoj čaroloji i trenutku u kome smo se našli. Ova priroda omogućava, da doživite spoj raskoši i savršenstva, da osetite spokojstvo koje ona nudi svakome od nas. Nežno plavetnilo divnog sunčanog dana, prelivalo se u zelenkastu boju vode i prostrane travnate površine. Bio je kraj maja, ali to nije smetalo Norvežanima, da se na plaži sunčaju. A mi smo razmišljali, da li da skinemo jakne ili ne.

Langoyene

Ovde, uglavnom, borave mladi. Nose svoje  prepune rančeve za višednevni boravak. Odeveni su krajnje neobavezno. Imaju svoja mala šator naselja, sa svim sitnicama neophodnim za boravak u prirodi. Jedini, praktično, kiosk brze hrane, sa  drvenom terasom,  nalazi se skoro na plaži. Tu smo popili kafu i pojeli sladoled. Od hrane, ima samo tosteva i viršli na nekoliko načina. (Šta fali).

Langoyene

Na Lengoyene se celog leta održavaju razni koncerti i performansi, za omladinu. Ovo je na neki način njihovo ostrvo, mogu da uživaju u svojim aktivnostima, npr. glasnoj muzici, igraju odbojku na plaži, navijaju za svoju ekipu, a da pri tome nikome ne smetaju.

Langoyene

Nakon povratka sa Langoyene do Vippetangena, samo smo  prešli u drugi ferry, koji je već ukrcavao putnike i krenuli na drugo ostrvo – Hovedoya.

Hovedoya

Ostrvo je malo, veličine oko 0,4 km kvadratnih. Najduža ruta je 800 metara. Najbliže je gradu. Do ovog ostrva se može doći linijom 92 i 93. Linija 92 vozi do Hovedoya direktno i stiže se za 5 minuta, a linija 93 Vas vozi, između ostrva, pre nego što Vas dovede do Hovedoya.

Hovedoya

Kad smo kročili na ovo ostrvo, orijentisali smo se na mapi koja je postavljena na mestu, gde pristaje ferry. Shvatili smo, da prateći put i putokaze, možemo doći do plaže na suprotnoj, ( zapadnoj) strani ostrva.

Hovedoya

Za razliku od Langoyene, ovde su posetioci uglavnom  porodice sa malom decom i strariji parovi. Na putu do plaže, naišli smo na ostatke manastira iz 12.veka. U središnjem delu ostrva su sportski tereni. Celo ostrvo je puno zelenila, drveća i cveća. Delovi ostrva su pod zaštitom države, kao netaknuta priroda. Na zapadnoj strani ostrva su dve plaže, koje su i u ovo doba godine bile dobro posećene. Na više mesta su se već koristili roštilji za jednokratnu upotrebu, ali samo na plaži. Na ostalom delu ostrva je zabranjeno praviti otvorena ognjišta, upravo zbog zaštite prirode. Takođe, na ovom ostrvu nema kampovanja.

Hovedoya

U povratku smo pokušali da obiđemo Marinu samnogo brodića i jedrilica, ali nas je u tome sprečila ograda.  Verovatno su u pitanju privatni posedi koji nisu otvoreni za javnost.

Hovendoya

Za ova dva izleta potreban je skoro ceo dan. Već smo bili umorni, tako da nismo obišli još nekoliko  ostrva do kojih se može doći javnim prevozom. Možda neki drugi put.

Lindoya ostrvo smo videli iz ferry-ja. Karakterisično je zbog, preko 150 kućica različitih boja (crvene, žute, zelene) i netaknute prirode.

Gresshollmen je povezan sa još dva manja ostrva, između kojih može da se pliva. Ovo ostrvo je poznato po tome, što je ovde napravljen, početkom 20.veka, prvi aerodrom u Norveškoj, koji je tada korišećen kao hidro-aerodrom.

U povratku sa ovog izleta, imali smo priliku da uživamo u izložbi na otvorenom, norveškog slikara Edvarda Muncha.

Postavka je u samom centru, pored Radhuseta. Ove godine je proslava 150 godina njegovog rođenja. Muzej Munch za oktobar priprema veliku izložbu.


Dotle, svi posetioci grada imaju priliku da se upoznaju sa  njegovim delima na ovaj način, pre svega da se podsete na  čuveni “ Krik”.

Iako nismo uspeli da posetimo mnoge kafiće i restorane, ipak smo otišli na dva mesta o kojima beležim jake utiske.

Jedno mesto je,  Bistro Albert, na Aker Bridgu.

Ovde smo napolju pili kafu, uz pogled na brodove i jedrilice, Akershus tvrđavu i Radhuset.

Na svakoj stolici su  simpatični prekrivači od prirodnog belog krzna, ako Vam bude hladno.

Drugo mesto je, Hard rock cafe, na početku glavne trgovačke i delom pešačke ulice, Karl Johan Gate. Nalazi se između Grand Hotela i Kraljevske palate.

Hard Rock Cafe

Od  prvog kafea otvorenog 1971. godine u Londonu, do danas, Hard rock kafe je postao globalni fenomen.

Hard Rock cafe

Danas postoji 173 restorana, kafea, hotela i kazina u 53 zemlje sveta.

Hard Rock cafe

Oslo Hard rock kafe, je fantastičan spoj skandinavskog stila i američke tradicije, u pripemanju hrane, služenju pića uz jedinstvenu energiju rock and roll-a, koju niko od posestilaca ne može da zaboravi.

Hard Rock cafe

Ukrašen je raznim prepoznatljivim detaljima rock and rolla-gitare poznatih muzičara, pričvršćene na ravnim površinama, uramljene i okačene da vise kao slike, Madonina hajlina u kutiji od stakla, takođe visi na jednom od zidova, ispred šanka bista Mick Jager-a dominira celom prostorijom a sa više TV ekrana čuju se najpoznatiji akordi legendarnih kompozicija i gledaju spotovi muzičkih ikona, kako današnjice tako i pre nekoliko desetina god. Utisak je jak, ne vredi, ne ide bez piva. Dve krigle, molim!

Hard Rock Cafe

Ipak, najjači utisak ostavlja luster, odmah posle ulaznih vrata, sastavljen od devet originalnih električnih gitara. Tela gitara su u sredini a vratovi štrče spolja. Svi fenderi – stratokasteri, ibanezi i ostali, u raznim bojama, uz pomoć sijalica, svojim lakiranim sjajnim telima, šalju jasan signal o tome, ko je u ovoj prostoriji glavni. Neverovatno, kako se neko setio! Za pamćenje!

Hard Rock Cafe

Ovde se održavaju žive svirke vrlo često, jer restoran radi 365 dana u godini. Možete doći porodično, u paru, s društvom ili jednostavno sami i uživati u kultu, koji  ovo mesto ima.

Hard Rock Cafe

 

 

_MG_6542_resize
Previous post

Off-road biciklom po Gučevu i Šarenoj bukvi

Pekarske-kifle
Next post

Pekara "Hermes Plus" (Beograd - Slavija)