Odlazak do Budimpešte je često prvi korak na putovanjima po Evropi. Naročita primamljivost Budimpešte leži u tome da nije previše daleko (manje od 400 km, sve autoput) i da se u njoj odlično kombinuju šverc šoping-ture, provod i kulturno-istorijsko uzdizanje. Otići u Budimpeštu nije ni najmanje teško otkad su ukinute vize – jedan pogled na ponude turističkih agencija i jasno je da vas od vikenda među Hunima deli 30-40€, što je suma koju ćete lako potrošiti i ako rešite da „provedete“ vikend bilo gde u Srbiji.

Jedino što vas može sprečiti da odete u Budimpeštu s agencijom je klasično zlo povezano sa svakim agencijskim putovanjem – vremenski i prostorno ste vezani za predviđeni raspored puta. Uz malo pripreme, u Budimpeštu možete otići i u sopstvenoj režiji i ugađati isključivo sami sebi. Ovaj put ću napisati koju o tome.

Svako putovanje zahteva prevozno sredstvo. Za ovaj slučaj najtoplije preporučujem automobil – ako ni zbog čega drugog, ono jer ćete moći da krenete (i stanete) kad vam odgovara.
Takođe preporučujem da posedujete devizni račun s odgovarajućom karticom, bankarski kurs evro-forinta je sasvim prihvatljiv (za kupovinu po prodavnicama), a imanje deviznog računa je zgodno i za rezervacije.

Troškovi puta: Računajte na otprilike jedan rezervoar goriva za ceo put (tamo-vamo + po gradu). U putne troškove spadaju i putarine u Srbiji i vinjeta u Mađarskoj. Odlična fora s vinjetom je što se može kupiti preko Interneta , (elektronska, vezuje se za tablice) tako da na to ne mislite usput. Putni troškovi su, dakle ~100€ za auto. Ako ovo zvuči strašno, nakon malo šopinga ćete na prste lako izračunati da ste dali iste pare kao da ste to isto kupovali ovde, ali ste dobili gratis vikend u Budimpešti. To i nije tako loša kombinacija.

U centru grada se neizbežno javlja jedan problem: parking. Ako idete za vikend, nema dodatnih troškova, parkiranje vikendom je dž. Ako mesta baš nema (malo verovatno), postoji veći broj privatnih parkinga za koji se obično plaća dnevna karta. Ako ostajete nekoliko dana, računajte i na taj trošak, ali ako idete samo za vikend, ne brinite. Parkinzi tržnih centara su besplatni. Nalaženje slobodnog parking mesta može da bude problem ako ste navikli da parkirate ispred kuće; obično je potrebno prepešačiti nekoliko stotina metara od automobila do cilja.

Smeštaj : hosteli, bez razmišljanja – strpate se u centar grada i ne razmišljate o prevozu iz pizdinaca. Pretragu hostela vršite preko www.booking.com ali obavezno pogledajte da li hostel ima sopstveni sajt, jer je lako moguće da se rezervacijom preko sajta hostela prođe jeftinije (nema marže dobavljača usluge, postoje pogodnosti za celokupnu uplatu odmah i sl.).

Cene u hostelima variraju, računajte na najmanje 9€/noć van sezone. Ako ide više ljudi, najbolje je gledati da se svi strpate u jednu sobu (sobe sa manjim brojem kreveta i posebnim kupatilom) – jednostavno, opuštenije je razbacati stvari po sobi k’o u svojoj kući, ne misleći da li će neki strendžer doći u iskušenje da „pozajmi“ neku sitnicu, kao što je 200 F2.8 L. (Marco Polo top hostel je lep primer takvog ho(s)tela).

Obratite pažnju i na to šta je sve uključeno u cenu prenoćišta, npr. često se doplaćuje posteljina i/ili peškiri. Takođe obratite pažnju na okruženje hostela – ako će sobe da gledaju na ulicu punu kafića a vi niste došli zbog žurki do zore, računajte da su vam potrebni čepići za uši – pijana rulja vesela omladina koja celu noć povraća lumpuje po ulici je prirodna pojava. (Vredi napomenuti da su komunalci sjajni i da svi tragovi noćašnjih orgija iščeznu dok se još nije ni razdanilo kako treba). Dodatna napomena: poželjno je ne parkirati auto u blizini kafića, da ne bi preko noći poslužio kao kafanski astal (ili jastuk).

Novac: Za plaćanje u papiru su vam neophodne forinte; novac zamenite na vreme, menjačnice koje rade u nedoba i nedeljom (i hosteli) imaju loš kurs.

Hrana: (Fensi) restorani su srazmerno skupi. Ako ste najgori paradajz-turista, možete kupiti klopu u samoposlugama, ima jeftinih lanaca. Ima kojekakvih brzih hrana na svakom ćošku, to bih preskočio – ima ih i kod nas. Zato poslušajte starog gurmana i overite „ Ali Baba Török Étterem “. U centru je i lako se nalazi (pogledajte link) a klopa je egzotična, ali ne preterano, izuzetno ukusna, raznovrsna i jeftina (za ~600 dindži ćete se rasturiti od hrane – čorba, salata, glavno, kolačić) i vrlo je sita – „doručak“ (otvaraju u 10) će vas držati ceo dan. Bez zezanja. Čaj je besplatan a uz ručak ide i besplatan hlepčić ili dva. Jedino, pošto su Turci, nema svinjetine.

Šoping: zavisi šta vas zanima; IKEA je nezaobilazna ako planirate da osvežite pokućstvo, Decathlon (300 m od Ikee) je nezaobilazan ako vam je potrebna sportska garderoba. Ostalo još nismo stigli da obiđemo :) Korisno: unesite koordinate svih prodavnica koje vas zanimaju (kao i hostela u kojem ćete biti) u GPS još u kući, time ćete uštedeti dosta lutanja.

Kultura i istorija: obavezno proverite radno vreme svega preko interneta!

Zabava: Nezaobilazna stavka prilikom posete Budimpešti je Tropicarium , naročito ako nikad niste videli pravi zoo vrt (ovu tugu na Kalemegdanu ne računam).

Navik’o sam ja : Mesto koje morate da overite, luda žurka na 100 načina, buvlja kafana i galerija: Szimpla kert .

Savet za ljubitelje piva pri obilasku ostalih gracki’ kafana: pre nego što sednete/uđete, pitajte imaju li Dreher bak; ako nemaju, vozite dalje. Dobro mesto za Dreher, Laphroaig i slično: Kelta pub

Jezik: Pošto je Budimpešta prepuna stranaca i van sezone, svi ugostitelji imaju kakvo-takvo znanje engleskog. Po prodavnicama natucaju nekoliko reči. Korisno je znati nemački.

Preporuka za put : Idealna kombinacija je 2+2, delite troškove puta i možete da bolje prođete u hostelu; polazak u petak popodne, posle 4-6 sati ( najviše zavisi od granice (i od toga koliko manijački vozite kroz Srbiju, preko grane nema zajebavanja, 130-135 ako vam se ne druži s presretačima) i sve je autoput) smeštanje u hostel, luda žurka tokom noći, subota razgledanje grada, nedelja šoping i paljba kući. Ako je moguće, ponesite bicikle! Budimpešta ima odličnu biciklističku infrastrukturu i biće vam mnogo lakše i brže da obiđete grad na dva točka nego da koristite prevoz ili da pešačite.