Ko nije nikad svratio u Žagubicu, odmah zna gde treba da ode; ko jeste, odmah zna gde treba da ode. Reka Mlava izvire iz podnožja nepreglednih homoljskih brda u prelepom, tihom vrelu hladne, plave vode koju možete piti bez problema – izuzetno je ukusna i, naravno, potpuno ispravna za piće.

Koji kriterijum bi neko mesto trebalo da “ispunjava” da ga preporučimo za zaobilaženje? Ovaj “restoran” nije pomogao rešavanju dileme – na keca je zabio dno u gotovo svim kategorijama, Jedine dve stvari koje valjaju su lokacija – mora se priznati da je prijatno sedeti u hladu, iznad rečice – i

Približava se sezona kojoj se raduju gurmani a od koje strepe prasići, jarići i jagnjad. Bilo kako bilo, ako budete nabavljali koji mlađi primerak neke četvoronožne domaće životinje koja se posle smrti okreće nekoliko stotina puta, idealan je tren i da probate gastronomsku poslasticu s jugoistoka: podrobicu. Podrobica, to je

Donedavno sam bio nepoverljiv prema ugostiteljskim objektima poređanim duž novobeogradskog keja; verovatno me progonio duh devedesetih: utoke, trenerke i narodnjaci… odnedavno sam počeo da menjam mišljenje, bar prema nekim mestima. Splav-piceriju Andrea Mia sam overio slučajno, čekajući da kiša odluči šta će. Što se tiče sadržaja i cena, nema šta

Dodatak, jesen 2016. Izgleda da su promenili kuvara, što se, kao i obično, fatalno odrazilo na kuhinju. Legendarna pica o kojoj se pisalo u daljem tekstu više ne postoji na meniju, što nije ni čudo kad “majstor” napravi kaprićozu koja je – sad ne preterujem – osetno lošija od parčeta

Nisam očekivao da ću ikad pisati neporuku (negativnu preporuku, tzv. sikter povelju) za kafanu, ali eto, poklopile se zvezde. Da ne dužim mnogo, put je nedavno naveo društvance osrednje veličine u ovo mesto. Kafana se nalazi u nižem delu Skadarlije, preko puta „Tri šešira“, tamo gde je nekad bila BIP-ova

Kome god da sam pominjao da sam odnedavno krenuo na burbon, pitao me je isto: a jesi li probao Džek Denijels, on je najbolji? Pa, rekoh, nisam, ali Džek nije burbon nego viski. Tehnički gledano, J.D. bi trebalo da bude „čisti“ burbon viski, ali Danijelovci svoj proizvod zovu „Tenesi viski“

Kаfаnа „Jаblаnicа“ nаlаzi se pored pijаce (Smederevski) „đerаm“, smeštenа u stаru kuću nаslonjenu nа neugledno sokаče i neupаdljivu ulicu. Prvi pogled nа to mesto nije obećаvаo – bio sаm ubeđen dа se rаdi o jаruzi u koju dolаze sаmo prodаvci s pijаce i lokаlci i gde je dobrа šаnsа dа

Burbon je žestoko alkoholno piće veoma slično viskiju – može se slobodno reći da se radi o podvrsti viskija koju su pre tri veka počeli da prave neprijatelji Jenkija (South shall rise again!) a i danas je propisano da „burbon“ može biti samo piće napravljeno u Americi. (Proizvodnja se po

Biciklistička populacija u Srbiji (i bivšoj Jugi…) lagano raste; međutim, još uvek nije lako među poznanicima naći nekog ko se razume u bicikle dovoljno da ume da da dobar savet pri kupovini bicikla. Zato smo mi tu :) Ljudi pogrešno kapiraju bicikle. Rekreativci po pravilu kupuju MTB, jer to je

Za one koji su pročitali uvodno predavanje, sledi spisak obavezne onlajn-literature svakog bicikliste čije su ambicije veće od vozanja do omiljenog gradskog izletišta tokom sezone. Za one koji nisu, evo spiska obavezne onlajn literature… http://www.sheldonbrown.com/ Spomen sajt žive enciklopedije biciklizma… od skora ponovo aktivan; Šeldonove kolege dodaju i osvežavaju tekstove.

Bilo da ste juče otkrili da volite da vozite bicikl više nego što je u Srbiji normalno (imati više od 15 godina a i dalje voziti bicikl iz zadovoljstva je, za naše pojmove, već udareno) ili ste stara kajla koja više ne broji koliko je u kojoj sezoni pređeno nego gde

Jesenas svratim do starog ortaka; kaže on, da probaš ovogodišnju dunjevaču. Rekoh, naravno da hoću, i to „hoću“ je prvi moj potvrdan odgovor na ponuđenu dunjevaču u ko zna koliko. Jer znam da čovek sam pravi rakiju i pravi je za sebe. Naspe nam on po čašicu. Žuta, žuta kao med (malo

Kad se pomenu hranilišta, pardon, restorani po banjskim mestima, po pravilu mi dve stvari padaju na pamet: pansionska hrana ili restoran domaće kuhinje. Pansionska hrana – tja, koliko si platio toliko ćeš dobro i da jedeš; malkice salate, mršava masna čorbica, komadić mesa s vodenastim prilozima… Može da se desi

Avgust 2008 Istočna Srbija Lov na srndaća. Ko je lovac, zna koje su šanse da se tom prilikom naspavaš. Lovi se uveče dok se vidi, onda se vratiš pešice do auta, truckaš se kolskim putevima do asfalta, voziš se do lovačke kuće ili prenoćišta. Večera, malo razgovora… šanse da se

Prvi put sam se latio pravljenja koktela na jednoj žurci u osmom razredu. Bilo je to vreme sankcija – vrhunac jakih koktela bio je rakija i vino, dok je vinjakolada bila teška egzotika. U stvari, lažem, koktele sam pravio još od ranije; rum i domaći sok od višnje, ne previše

Iz arhiva prošlosti (kakav pleonazam!) – poslednjeg dana jula 2006, Storm i ekipa biciklista iz Knjaževca (spiralc, nameless.developer i Peđa, svi poređani sleva nadesno), svako iz svoje matične baze, se sreću na pola puta između Knjaževca i Aleksinca i ispituju zanimljivosti u i oko Soko Banje (na ovoj slici su,

Kada sam 2009. na jednoj drugarsko-pešačko-biciklističkoj turi upoznao Snežu, delovala je kao osoba koja se sapliće o sopstvena stopala. Ne jer je smotana, nego… pa, ne znam… iz današnje perspektive je lako praviti se pametan i reći da ti je intuicija bila na pravom tragu – nego jer je htela. Nedavno je

Ovih dana sam se, da ne bih potpuno trokirao do početka sezone (biciklističke, koja se, ako ne zavali sneg u februaru kako je navikao) posle nekoliko godina ponovo aktivirao kao dobrovoljni dizač tegova u teretani. Znate već kako to ide, vežbanje s praznom šipkom, upale, iskrivljen položaj tela 2-3 dana

2011/2  Tokom godina sam dočekivao novu godinu na više načina: s društvom u kući – izlizalo se dok smo bili u ranim dvadesetim; s devojkom na gajbi (predvidivo), na trgu (jednom bilo simpatično, drugi i poslednji put jezivo). Najčešće, s devojkom na gajbi. Predvidiva šema; večerica, pićence… i tako te