Novi MINI, ili samo MINI (ovako velikim slovima), ili BMW MINI poceo je da se pravi 2000-te godine. Od tada do danas prošao je kroz brojne inovacije, restajlinge i modifikacije lečeći brojne dečije bolesti koje su ga pratile od samog početka milenijuma revnosno nastavljajući tradiciju koju je utabao Mini Classic još u prošlom veku.

Međutim, i pored toga, nova generacija koja se proizvodi pod pokroviteljstvom BMW-a za kratko vreme uspela je da oživi legendu i stekne ogroman broj obožavaoca širom planete, ali i kod nas. Inače, urbana legenda kaže da je upravo novi MINI kriv za tržišni neuspeh nove VW Bube koja je lansirana neposredno pre njega. Naime, Buba je tada startovala sa odličnom prodajom, koja je, zbog već navedenog bila kratkog daha.

Da se vratimo na MINI-ja: na tržištu postoji nekoliko različitih modela: hečbek, kantrimen, klubmen i pejsmen od kojih je svakako najpoznatiji i najprepoznatljiviji hečbek Cooper S sa troje vrata. Od S-a postoji još eksluzivniji model, zove se John Cooper Works, iliti skraćeno JCW, ali je zbog cene vrlo redak na putevima – nov JCW sa svojih oko 230 konja košta 43.000 evra, plus minus zavisno od paketa opreme.

Cooper S iz 2002 godine, automobil koji danas predstavljamo, stigao je u Srbiju pre 10-tak godina, promenio ovde dva vlasnika, sa vrlo malom kilometražom pre dva meseca stigao je i do trećeg vlasnika.  Po njegovim rečima, za ovaj primerak se odlučio jer je u tom momentu bio najjeftiniji i najstariji Cooper S u oglasima. Srećom takođe i u dobrom stanju. Inače, Ovi modeli u solidnom stanju, mogu se naći na oglasima kod nas za oko 4.000 evra…

Kako je došlo do odluke da baš Mini bude kupljen?

Pa, sasvim slučajno… Tragalo se za jeftinijom gradskom zujalicom pa kako se za oko 2.000 evra nije moglo naći ništa atraktivnije od Saxa VTS (pri tome svi u relativno lošim stanjima), doneta je odluka (preko noći) da se doda još toliko i kupi auto koji svojim izgledom odoleva godinama, a pri tome ima značajno više snage u odnosu na Saxa…

Kako funkciniše ova simbioza Britanske tradicije i Bavarske tehnologije? Pa, krajnje neobično…

Motor je živa vatra – poteže fenomenalno, za svega 7,3 sekundi ste fabrički do 100 na sat, za one koji imaju petju da ovo malo auta poteraju do maksimalne brzine kažu da se kazaljka zaustavlja na 218 km/h. Ubrzanja su silovita u svakom stepenu prenosa, a zvuk je dovoljno sportski već u fabričkoj izvedbi. Ukoliko volite buku, ili bolje rečeno grmljavinu, za oko 700 evra preko neta se mogu kupiti sportski lonci ili se kod nas (kod Pirketa) mogu napraviti isti takvi, možda i bolji za 200 što je vlasnik i uradio na ovom autu i dobio zvuk koji je praznik za uši.

Problem kod motora je njegova nepouzdanost, barem je to glas koji ga bije. Primerak koji smo mi vozili imao je oko 135.000 na satu i uz redovan servis nije do sada zadavao muke ni ovom ni prethodnom vlasniku, ali su mu svi servisi rađeni na 10.000km uz uredno urađen veliki servis.

Što se tiče ležanja – ono je besprekorno. Što bi rekao naš narod leži kao pegla. Do jedne granice. A onda, po kiši, sasvim iznenada i neočekivano ume da zabaci rep kao da je u pitanju automobil sa zadnjom vučom. Desilo se dva puta, oba po mokrom kolovozu prilikom brzog ulaska u oštru krivinu.

Kočnice su Ok, udobnost na dužim relacijama neverovatna za ovaj tip auta… Iako je spušten i podosta tvrd, zahvaljujući odličnim sedištima čak i vožnje od po nekoliko sati nisu neudobne. Mogao bi sa njim i na more bez problema, reči su vlasnika.

Enterijer je fantastičan – kombinacija retro i modernog odrađena je besprekorno. Oskar za dizajn. Čini se da treba vremena za naviku na centralni brzinomer, al verujte da se naviknete već do prve krivine.

Šta je najbolje u ovom autu?

Njegova sposobnost da u vama probudi onaj klinački osećaj koji ste imali kada ste dobili na poklon vašu omiljenu igračku od koje ste niste odvajali čak ni kada ste spavali. Koju ste svako malo ulepšavali, pazili i tražili joj drugare slične njoj samoj. Sposobnost da vas uvuče u svet Minija u kome dominiraju njegovi preci stari i po 30 pa i 40 godina koji i dan danas krstare po drumovima Evrope lepši i svežiji nego ikad ranije. Koje ne vole samo njegovi vlasnici već ga vole i obožavaju čitave porodice koje u njemu uživaju iako nema klimu, cd, elektropodizače, ali ima tradiciju, nasleđe i harizmu kakvu se danas ne viđa…

Za kraj…

Pa sveukupno gledajući ceo koncept je VRH! Auto je pravi vozački koji vam pruža mogućnost da u potpunosti osetite put, brzinu, zvuk, krivine, da ne kažem i miris benzina…

Definitvno je uspeo da zadrži onaj iskonski duh vožnje koji je pružao Mini Classic. Možda ne baš u svom originalnom obliku, ali svakako najbliže što je mogao, jer taj iskonski duh koji je postojao kod starog, preneo se na prvu generaciju novog, ali je definitivno nestao sa poslednjom generacijom novog MINI-ja gde je od MINI ostalo samo ime.

DA, tako je, zvuči pomalo brutalno, ali na ličnom iskustvu mogu da potpišem sledeću tvrdnju – veća je razlika u osećaju vožnje između MINI-ja 2002 godište i 2016-to godište nego između Classic Minija i ovog modela Cooper S iz 2002-ge…

Ono kao POST SCRIPTUM: veliki pozdrav ekipi okupljenoj oko Vlade koja sa puno entuzijazma vodi Mini Club Srbije i trudi se da kroz okupljanja koja organizuje sačuva kod nas duh i tradiciju Mini vozila. Za one koji bi želeli da osete atmosferu i budu deo tog MINI ludila savetujemo da posete ovogodišnju Balkansku Minijadu (30.jun-03.jul)