Još ni u zabavište nisam krenuo, a znao sam marke i modele svih automobila koji su se tada mogli sresti na ulici. Naravno, izbor je bio daleko manji nego sada, ali za jednog balavca od 4 godine, i to je bilo dobro.

U srednjoj školi sam svaki auto magazin znao od A do Š – čitao sam ih do besvesti i  to svaki više puta. Na žalost, tada nije bilo youtube-a. Postojale su samo dve emisije o automobilima koje sam bez satelitske mogao da gledam. Jedna je bila na trećem kanalu – 3K na točkovima, vodio ju je Čeda Brkić i druga na 3. programu TvNS koja se zvala se Pista. Ne znam ko je vodio “Pistu”, al’ su stalno testirali dobra kola.

Međutim, tih 2x30min je sve što ste u to vreme mogli da gledate o kolima. Osim, ako niste imali snimljene “Cannonball run” na VHS kasetama. Mogli ste da ih reprizirate dokle god ste bili u mogućnosti da zaustavite drmanje slike uz pomoć ‘tracking’-a (ako ne znate na šta mislim znači da ste mnogo mladi).

Bilo je četiri dela “Kenenbola”, a ja sam najviše voleo drugi koji sam naučio napamet. U pitanju je parodija u kojoj glumi holivudska elita tog vremena okupljena na jednom mestu (Burt Raynolds, Deen Martin, Dom de Luise, Farrah Fawcett, Samy Davis jr., Roger Moore). Moj utisak je da je čitava filmska ekipa bila tu da se dobro zabavi a ne da glumi. Npr. čini mi se da  Deen Martin nijednu scenu nije snimio trezan. I to su radili toliko spontano da i dan danas uživam dok ih gledam.

Međutim, i dalje smatram da je taj film ostao upamćen po uvodnoj sceni – najboljoj sceni jurnjave svih vremena u kojoj crni lamborghini countach, FENOMENALNOG ZVUKA , praši negde po Texasu i pravi policajce budalama.

To je scena koju i dan danas pogledam s vremena na vreme. Ne toliko zbog scena i same radnje,  koliko zbog zvuka koji pravi taj lambo.

Bleda senka i već uveliko zaboravljeni su dva nastavka posle njega. “Speed zone” je originalni naziv poslednjeg, iz 1989., kod koga je jedino dobra uvodna scena – ovaj put crveni lambo countach koji beži pandurima.

I posle toga zatišje… 12 punih godina prošlo je dok se nije pojavio film u kome glavnu ulogu imaju automobili i ulična jurnjava. “Fast and furious”…

Pozvao me drugar i kaže: “O brati pažnju, nisu mnogo poznati glumci, ali je film stvarno automobilski” .

I stvarno je dobar. Ovde nema super bogataša i superautomobila, ali ima vrhunskih tuning auta i momaka koji umeju da ih srede. Film ima dobru radnju, daleko ozbiljniju od komedije u kojoj se bogati Amerikanci trkaju s jednog kraja Amerike na drugi. Postao je kultni. I dobio je nastavke. Čak četiri. Na žalost, i ovde su svi samo blede senke prvog dela. Vizuelni efekti smanjili su draž i izbacili ono prirodno iz filma. Ipak, toga nema u prvom delu gde su određene scene postale epske:

- Eclipse na parkingu, na samom početku filma i

- Supra u momentu kada napušta garažu, u drugom delu filma

To su oni zvuci proklizavnja i zanošenja bulje, koje nas zaljubljenike dižu iz fotelja i mame nam uzdahe kad gledamo ovakve filmove. Sada srećom nema ‘tracking’-a pa ove epske scene možemo da repriziramo do besvesti. Kao i crnog lamborghinija iz Cannonball-a…

Kada bi me sad neko pitao koji je po meni kultni automobilski film, ne bih mogao da izaberem. “Cannoball” je vesela razbibriga, prepuna legendarnih superautomobila s početka osamdesetih i barem 10 top glumaca te epohe. S’ druge strane,  “F&F” je  moderna priča o auto bandama i večitoj borbi policije sa ciljem da ih zaustavi, prožeta vrhunskim tuning autima. Možda treba poći od toga ko voli retro, a ko moderno, ko voli dvostruki weber, a ko multi point injection…

Ali, kod oba filma jedno je sigurno – šta god izabrali nećete pogrešiti.

P.S. A kako retro i moderno izgledaju kada se danas uporede na ulici?

Retro….

Moderno….

Pa izvol’te….