Kafane i kafići

Pečenjara MB (Mladenovac)

Po Međunarodnoj klasifikaciji bolesti, dijagnoza F42 je šifra za opsesivno-kompulsivni poremećaj. Ova dijagnoza je možda najbolje predstavljena u filmu Teorija Zavere u kome glavni junak Džeri (glumi ga Mel Gibson) svaki put kada prođe pored knjižare ima neodložnu potrebu da uđe i kupi knjigu (zaboravio sam tačan naziv knjige koju uvek kupuje).

Zašto spominjem ovu dijagnozu i podsećam na ovaj film? Zato što se plašim da ću uskoro i ja dobiti istu  jer posle poslednje posete pečenjari MB teško da ću ikada moći ponovo da prođem pored a da ne svratim i ne naručim jagnjeće pečenje.

Da se razumemo, naravno da za pečenjaru znam godinama unazad i naravno da sam je već i ranije posećivao, ali da budem iskren – jagnjetinu koju sam jeo poslednja dva puta u poslednjih mesec dana bila je nestvarno dobra.

Poslednji put sam svratio u petak, prvog marta (2013). Kao i uvek bilo je milion automobila ispred (to je ono po čemu je MB prepoznatljiv i teško ga je omašiti ako dolazite prvi put – s desne strane iz pravca Beograda prema Mladenovcu ).

Parking ispred restorana

Pošto sam bio u žurbi, poručio sam jednu domaću šljivu, kiselu vodu, pogaču i 350 g pečenja. I zamolih konobara da budu rebarca sa kožurom jer to najviše volim, bez čistog mesa tj krtine.

Kafana puna, možda bolje reći prepuna, piće i pored toga stiglo odmah a pečenje kroz 20 min. Sveže da svežije nemož’ biti, tek skinuto sa ražnja, kožura sjajna, miris prelep.

Zlo i naopako

Ja sam to pojeo dok kažeš keks – mislim da možda nisam ni disao dok sam jeo, toliko je bilo dobro. Zlo i naopako što bi rekle lale. Bez salete, bez piva pride, samo sam jeo i jeo i jeo. Nije malo tih 350g, pogotovo kad žuriš i brzo jedeš. I kad sam završio, sedim i upitam se – dal sam nekada negde pojeo ovako dobru jagnjetinu kao danas. Iskreno – mislim da nisam. Svaka čast Duloviću i Pegu, imaju vrhunski kvalitet koji je konstantan, ali ovo što sam doživeo u MB stvarno pomera granice. Ponavljam, jeo sam i pre tu, dosta puta, bilo je jako dobro, ali ovako dobro nije. Samo ih molim da zadrže ovaj nivo jer će definitivno postati moja, a verujem i svačija, obavezna usputna stanica za sva putovanja s juga ka Beogradu.

Da ne zaboravim – jedna domaća šljiva odličnog kvaliteta, kisela voda, pogača i 350g jagnjetine su me koštale 870 dinara.

Pečat kvaliteta nemagreške im je zagarantovan. 

Punjeni kare u skrami
Previous post

Kafana Dva Jarana (Niš)

Lobi
Next post

Hotel Olimp (Zlatibor)