Malo je danas restorana poput ovog – da su opstali dugi niz godina, da su konstantno puni tj posećeni, da je kvalitet tokom svih ovih godina ostao isti, da se ponuda vremenom širila… Naročito kada su u pitanju gradovi iz unutrašnjosti gde lokalna populacija migrira iz jednog lokala u drugi i čim se zasiti starog prebaci se u novi koji se otvori.

Restoran Boss u Subotici je jedan od onih koji opstaju, čak šta više postao je njihov brend. Nema posete ovom gradu bez posete Bossu. To se naprosto podrazumeva. Ali da biste ga posetili morate imati rezervaciju jer ovaj lokal je od ujutro do zatvaranja pun. Non stop je puno, imate utisak kao da ti ljudi žive tamo, da nikad ne idu kući.

A kada i ko ide u Boss? Pa svi idu u Boss. To je multisvestrani kafić/restoran (ovo sad lupetam) namenjen svima i koji posećuju svi. Od klinkica koje uz kafu prepričavaju ko ih je sve muvao, preko onih od 30 i kusur koje se uz kafu pitaju što ih niko ne muva, do bračnih parova koji uz pić e ili klopu pričaju kako su se muvali, poneki pojedinac koji sam za šankom ispija pivo dok smišlja koga da muva ili fakultetlija koji uz žurnal i kafu bistri po ovonedeljnim kvotama iz kladionice i ne pada mu na pamet da muva bilo koga. Tu je naravno i poslovni svet u vidu raznoraznih biznismena koji elaboriraju ekonomsku situaciju, zatim cele porodice sa sve rodbinom koji slave prvi rođendan njihovog naslednika. I sve su ovo ljudi koje u istom momentu možete videti kako sede za susednim stolovima.

A zašto svi dolaze ovde? Pa prvo zato što je mnogo lepo, prostrano, što je usluga odlična, što te niko ne poružuje i što su svi ljubazni, što su cene jaaaako pristupačne i što je klopa vrh vrhova!

U ponudi svašta nešto ima: od pizza preko kineske hrane, do raznorazne piletine i salata. I sve je dobro. Međutim, ja se nekako uvek opredelim za pizzu. Takve pizze kao sto su njihove ja nisam sreo u Beogradu. Postoje dve koje bi izdvojio – sa plodovima mora i Casa Mia. Deset godinama ih jedem i za ovih deset su potpuno iste, kao McDonalds. Znači neverovatno je kako uspevaju da zadrže potpuno isti kvalitet. Od poslastica takođe svašta ima u ponudi ali mislim da je glupo otići u Boss i jesti palačinke (ako ste iz Beograda) kad već možete jesti Šamloi galuške. Ljudi sa kojima sam odlazio su uglavnom jeli piletinu ili kinesku hranu i takođe su imali samo reči hvale.

Što se tiče pića – konobari će vam od vina prvo ponuditi nešto iz vinarije Zvonko Bogdan (ako smo dobro shvatili vlasnik Bossa i vinarije je ista persona al se ne zove Zvonko i ne preziva se Bogdan), a ako ste došli predveče vec možete probati i neki od koktela koje ovde imaju u ponudi. Ja sam ih inače vrlo često pio i mogu reći da su krajnje korektni čak šta više dobri.

Kao sto rekoh na početku, vrlo često se zadesi da su svi stolovi zauzeti a vi niste uradili rezervaciju pa se postavlja pitanje šta onda? I za to postoji rešenje – pređete preko puta u drugi lokal (Boss pizzeria), koji nije toliko velik i lep kao i reprezentativni deo ali je više nego pristojan, gde je jelovnik potpuno isti i sve što u ponudi ima tamo i ovde. Naravno u pitanju je jedan isti vlasnik.

Za kraj šta reći – ko ne voli riblju čorbu a voli Palić i Suboticu, obavezno na ručak mora u Boss. U suprotnom izbor za ručak je Abraham a u Boss na kafu i Šamloi galuške.