Komita je Kopaoničko konačište u okviru kojeg se nalazi i restoran. Preporuku da ga posetimo dobili smo od urbane legende belosvetskih putešestvija Okice koja je ovde boravila prošlog leta.

Mogu vam slobodno reći da apsolutno nismo pogrešili što smo ga posetili. Doduše nismo spavali tamo ali smo zato isprobali restoranske usluge.

Restoran se nalazi u vikend naselju kad se spuštate na dole prema Rudnici s desne strane. Tačno u centru naselja, pored puta, dakle nema šanse da se promaši.

Unutra je ambijent vrlo prijatan, podseća na one stare kafane kolibice, sa ogromnim kamininom na sred kafane koji radi tj uredno ga lože i greje za medalju. Kada posle skijanje dođete i zabodete sto pored kamina osetite u sekundi kako vam se toplina razliva prvo po obrazima i licu a onda i po ostalim delovima tela.

Kafana je relativno velika, ima mesta podosta i u principu uvek ćete naći mesto.

Mi smo jeli po preporuci konobara – dimljene kobasice sa pomfritom i kiselim kupusom.

Jedna porcija je 300 grama, kobasice su neverovatno dobre ali i pored toga što su dobre ja sam jedva savladao porciju jer 300 grama uopšte nije malo! Pri tome je cena oko 500 dinara što za količinu koju slobodno mogu dvoje da podele, nije mnogo.

Inače,uz kobasice naravno ide pivo, za ovu priliku točeno, koje košta manje od 100 dinara u opciji da popijete malo točeno. Mislim da je ovo jedan od retkih objekata na Kopu gde možete kupiti nešto što košta ispod 100 dinara a da služi svrsi.

Za dezert smo uzeli palačinke (klasika ali dobra) i pitu od borovnica koju samo ovde služe i koju zaista morate probati.

Za 1.500 dinara ovde dvoje mogu ručati porciju kobasica (realno dve osobe mogu podeliti porciju kobaja), popiti piće, pojesti  porciju palačinki i probati pitu od borovnica. Ovde vam, za razliku od Lazinog salaša, neće svako parčence hleba naplatiti po 100 dinara pa da hleb bude skuplji od glavnog jela, nećete čekati konobara pola sata koji kad dođe zaboravi šta ste poručili i slično što smo doživeli na Lazinom salašu za ovaj Sretenski praznik… Ne. Ovde je profesionalizam na vrhunskom nivou, gazda Šoca je skoro uvek tu i rado će se upoznati sa vama i kad vi imate gazdu koji je non stop u lokalu onda ni miševi ne mogu kolo da vode kao negde drugde.

Da ne zaboravim – supruga je obišla sobe, oduševila se istim i na bazi brzinske kalkulacije došli smo do računice da četvoročlana porodica za iste pare koje bi dala za sedam dana u Konacima ovde bi dobila sedam dana u smeštaju istog ranga ali na bazi polupansiona! Pa vi sad gledajte šta ćete :)) tj gde ćete!