Putopisi

Rim (2. deo) – poseta Koloseumu i Forumu

(napisala Zosterova supruga, Zoster ponovo ubacivao svoje komentare)

Drugi dan u Rimu…Na redu je Koloseum…Karte rezervisane preko  neta još u Beogradu, vaučeri odštampani(12 eura plus 4 eura rezervacija, po osobi). Stižemo do dna Via dei Fori imperiali. Spolja gledano – ruševina…Dominira njegova veličina, ali utisak kvari sasvim regularna ulica koja vodi oko njega – motori, automobili, buka. Preskačemo kilometarske redove ljudi (živeo internet!) i već za pet minuta obreli smo se unutra. Vauuu!!! Zaista, čudo rimske civilizacije!!! Gradnju je započeo Vespazijan 72.godine, a završio ga njegov sin Tit 80., dok su jevrejski robovi bili glavni neimari. Inače, pravi naziv Koloseuma je Amfiteatar Flavijevaca, dok “Koloseum” potiče od njegovih razmera, kao i blizine kolosalnog Neronovog kipa.

Zoster: obavezno, ali obavezno rezervišite karte preko neta jer ulazite direktno na kapiju za on-line rezervacije preskačući kilometarske redove turtista. Unutra ste bukvalno za pet minuta. 

Ovo veličanstveno zdanje, visoko 50 metara, primalo je 80.000 gledalaca. Postojao je specifičan i unapred određen raspored sedenja: centralni deo – carsko sedište, pored – mesta za senatore i ugledne građane, a zatim i za vitezove. Iznad – tribine za građane i vojsku, dok su oženjeni imali posebna mesta. Koloseum je bio nepokriven, ali tokom kiše, dva odreda flote razapinjala bi jedra.

Zoster: Zdanje u svakom pogledu oduzima dah: ogromno, veličanstveno, ma nemam reči da opišem. Prosto mi je neverovatno kako je to neko sagradio tako davno. 80.000 gledalaca je bio kapacitet a kada sam čuo da su u slučaju kiše  improvizovali krov razapinjanjem jedra preko celog koloseuma samo što ne padoh u nesvest! Sve je bilo podređeno održavanju igara.

Korišćen je u različite svrhe…Ovde su se odvijale cirkuske igre, a u cilju da se pobudi i gaji borilački duh Rimljana. Upravo tako nastalo je i “zvanje” gladijatora – ljudi obučavani da se bore, ubijaju zveri, ali, na žalost, i jedni druge. Možete li da zamislite da je tokom stodnevne svetkovine kojom je amfiteatar otvoren, ubijeno čak 9.000 životinja!! Veoma često, Koloseum bi punili vodom i tada su se u areni odvijale pomorske bitke.

Zoster: Gledam u pod amfiteatra i pokušavam da zamislim scenu kako uživo gledam probadanje kopljem, odsecanje udova ili glave, 80.000 raspomamnjenih navijača koji urliču i navijaju. S jedne strane bi voleo sve to vidim (da li sam podsvesno psihopata) s druge strane se pitam da li su oni uopšte normalni kada su u tome uživali i kojim normama su se rukovodili (ili sam novopečeni moralista). A da, znam! Voleo bi da vidim kako bi mogao da prokomentarišem “oni nisu normalni”.

Car Konstantin, kao i njegovi naslednici, pokušavali su da ukinu ove nehumane borbe, ali Rimljanima je ovo bio omiljeni vid zabave. Početkom V veka, monah Telemah, došavši s istoka, ušao je u arenu, stao između gladijatora i obratio se narodu s molbom da igre prestanu. Bio je vređan, čak i kamenovan…Ipak, od tog dana, igre su prestale…

Zoster: Moral im je proradio tek kada su kamenicama ubili monaha. Mislim, šta reći…

Osim gladijatorskih borbi i tradicionalnog lova na divlje životinje, Koloseum je služio i kao groblje, tvrđava, kamenolom. Papa Benedikt XIV, želeći da spasi Koloseum od propadanja, postavio je krst na tlo gde su, po legendi, mučeničku smrt našle hiljade hrišćana. Ne postoje podaci o njihovom masovnom stradanju, ali smatra se da je među njima bilo i Hristovih sledbenika.

Po izlasku iz Koloseuma, a koji nas je ostavio u razmišljanjima kako je sve to izgledalo, kojim mehanizmima su životinje podizane iz donjih nivoa u arenu, kako su ga punili vodom i u još milion nedoumica, spuštamo se do rimskog foruma…

Zoster: prvo što ću da uradim kad dođem kući je ponovno gledanje filma Gladijator! Moram još jednom da pogledam sve one scene borbi u Koloseumu.

Forum Romanum – skupina spomenika čije se ruševine uzdižu između Kampidolja, carskih foruma, Koloseuma i Palatinuma…Forumom prolazi Via Sacra (sveti put), koja vodi pravo na kapitoljski brežuljak. Njom su prolazile povorke na čelu sa vojskovođama i pobednicima, natovarene ratnim plenom, a praćene brojnim zarobljenicima. Danas su tu samo ruševine nekadašnjih veličanstvenih hramova, crkava, slavoluka…Na samom kraju Foruma, a iznad Via Sacra, podignut je L’Arco di Constantino (Konstantinov slavoluk), u čast njegove pobede nad Maksencijem.

Zoster: moja žena, nasmejana, vesela i srećna obasipa me mnoštvom istorijskih podataka. Postala je prava hodajuća wikipedia. (Mobile Wikipedia Donna)

Palatinum, brežuljak nad Forumom, predstavljao je sedište Rima kako za vreme kraljevstva tako i za vreme carstva. Tu su živele plemićke porodice, a preme legendi, Romul je upravo ovde zaorao prvu brazdu, kao granicu budućeg grada. Sedište kraljeva, sa hramom Majke pobede, Apolona, Augusta, Julije…Šta da vam kažem – gde god da se okrenete kamen priča neku priču, smenjuju se i prepliću prošlost i sadašnjost, slike zamišljene u našim glavama i one iz starih filmova…

Zoster: Apsolutno mi je nejasno kako je moguće da neko, na ovako veličanstvenom mestu, ne potšiša travu i ne uredi okolinu jer ta travuljina i korovčina oko tih velelepnih ruševina toliko kvare utisak da je to strašno.

Već pomalo umorni, razočarani jedino visokom nepokošenom travom, nastavljamo pored Circo Massimo, prostora koji je prvobitno primao 150.000, a kasnije čak 250.000 gledalaca i gde su nekada održavani obredi, igre u čast Boga Konsa, kao i trke rimskih dvokolica, jedne od najpopularnijih zabava tog vremena. Sa leve strane neupadljiva crkva – St. Maria in Cosmedin. Spazivši masu ljudi, shvatamo da su upravo tu čuvena Bocca della Verita (usta istine). Legenda kaže da lažljivac koji stavi ruku u mermerni maskeron ostaje osakaćen!!! Nismo želeli da iskušavamo sreću :-) te smo produžili uz prelepi Tibar.

Zoster: ako ta skulputura lažljivim ljudima sakati ruku, mene bi progutala celog. Ubeđujem ženu da nastavimo dalje.

Fabricijev most, sagrađen još 62.godine pre Hrista, najstariji je sačuvani rimski most, i vodi do Isole Tiberine. Isola je divno malo ostrvo sa crkvom Sv. Bartolomeja koja je podignuta na ostacima Eskulapovog hrama (grčkog boga medicine), gde su nekada dolazili hidičasnici i bolesni nadajući se ozdravljenju. Spustili smo se do same reke koja mestimično stvara slapove, a na dolmi pojedinci leže i uživaju u majskom sunčanju. Sunce je i nas ponelo pa smo skinuli majice…Na žalost, tu su i skitnice koje, u senci mosta, spavaju u improvizovanim krevetima i odjednom poželesmo da se što pre izgubimo odatle…

Zoster: sad smo se već malo umorili i shodno tome usporili ritam. Slušam sugestiju lepše polovine da siđemo do ostrvca u centru Rima. Deluje predivno. Dan je topao, sunce prži pa su se i ljudi poput gmizavaca naređali na obali ostrva ne bi li se osunčali. Skidam majicu, pokazujem svoje zmijsko telo Italijankama (sve je istina osim da je telo zmijsko) i upijam UV zračenje gornjim slojem kože . Glasni Tibar svojim žuborenjem mami me da se okvasim na tropskoj temperaturi. 45min pored vode vraća energiju i nastavljamo dalje. Predivan utisak o ostrvu kvari par narkomana koji prosi ispod mosta. 

Posle podne smo odvojili za selo Červeteri, 50ak kilometara od Rima i obilazak grada mrtvih, a veče proveli u prelepom restoranu u samom centru ovog mesta, gde smo uživali u definitivno najboljoj pizzi na svetu!!!

 

kraja
Previous post

Sam u kujni: prženi krastavci

Naslovna
Next post

Oblivion