Kafane i kafići

Lazin salaš (Kopaonik)

(napisao Zoster u terenskim uslovima, redig by Storm)

Na Kopaonik redovno dolazim preko 20 godina. Za to vreme mnogo toga se promenilo na bolje- žičare na Kopu su većeg kapaciteta i brzine, bezvizni režim je omogućio ozbiljnim skijašima da za manje pare odu u bolje ski centre, renovirani su skoro svi značajniji a izgrađeni su i novi objekti. Lanci kafića, restorana i prodavnica stigli su i ovde – Costa coffee, Salaš 137, Lazin salaš.

Kad smo kod salaša: ni Kopaonik nije izbegao poplavu poplavu etno fazona. Ako se ne varam, prvo je otvoren Salaš 137, a sad je tu i Lazin salaš. Na kog Lazu se ovde misli kao ličnost pojma nemam, al zato znam da je ova kafana donedavno bila poznata po imenu Zvrk. E sad, jes’ da Zvrk nije dobio ni tor, ni ovce, ni štale, ni kotarku, ni senik, al je dobio novo ime, pristojne cene, širu ponudu i jedan detalj koji je mene oborio s nogu – zidovi su okreceni u onom starom Vojvođanskom fazonu kakav pamtim da je u staroj kući imala i moja baka. I ako se ne varam, ima mnogo veću posetu nego ranije – sada se dešava da unutra nema mesta. Što se tiče cena, na nivou su tipičnog beogradskog kafića: espreso je oko 130 din, koka-kola 140 (januar 2013). Ponuda je obogaćena brojnim kuvanim jelima; pasulj s dimljenim mesom za 300 dinara porcija, prste da poližeš, kupus sa mesom po istoj ceni, razni gulaši, ćufte u sosu – sve to po krajnje pristojnim cenama za koje ste ranije morali da odskijate na stazu Mali Karaman i pauzirate u planinarskom domu Rtanj.

Što se tiče drugih jela ‘a la carte’, nisam ni zagledao cene jer je ovo toliko dobro da nema razloga jesti biftek u sosu od bibera ili nešto tog tipa u pauzi skijanja. A ako hoćete da se baš pogostite onako, gospodski, onda možete i da naručite da vam ispeku čitavo jagnje (hmmm jagnje, prim. Storm, hmmmm jagnje, prim. Zoster) kao što je učinila grupa Rusa koja je imala zakazan ručak i čije smo jagnje gledali na ražnju dok smo umakali ‘lebac u pasulj i glođali suvo meso sa rebaraca, kao što se i radi na salašu.

Usluga je mooožda maaalo spooorija nego što bi trebalo, al’ ako se uzme u obzir da na salašu žive Lale, ondak i ne čudi što stalno imadu kade

Za kraj, šta reći nego: hvala Bogu da se neko seti da od Zvrka napravi Salaš i omogući nam da ono zbog čega smo trčali u Rtanj sad ‘koštamo’ 100 metara od “Konaka” i “Granda”.

000026
Previous post

Nova godina na planini Tari

aloalo.jpg
Next post

Restoran "Alo, Alo" (Kopaonik)

  • Olivera

    ranije u Zvrku,pamtim bas dobre cene,odlicno da je sad kod Laze to mnogo pristupacnije… a sto se tice jagnjeta,mora da je bila neka ovca,jer sad nema jagnjica,ako se ne varam…al sta znaju Rusi,sta je jagnje,a sta ovca

    • Garant ovnina s rogovima od 290 stepeni, čim nema glavu – pisaće Zoster i o tim/takvim pojavama kad se otrezni.

  • Pingback: Ski report - Kopaonik (januar 2013) - nemagreske.com()

  • Zoster

    Posetili smo ponovo Lazin salas u februaru 2013- i totalna katastrofa! Konobari jos sporiji i zaboravniji nego u januaru, cene potpuno nenormalne- samo hleb smo platili 300 dinara. Pri tome jedna gladnija osoba je mogla da pojede sav taj hleb koji su doneli, 4 dunje kao aperitiv smo platili 1.000 dinara,??? Na bazi iskustva u januaru mislio sam da ce nas rucak kostati oko 3.000 dinara, ali umesto toga iskesirali smo preko 5.000 dinara- dakle kao nekad u Zvrku i ovde je pocela berba usiju. Da vas ne zavara- cena gulasa, paprikasa, pasulja je ostala ista ali dzaba kad je porcija hleba skuplja od porcija od porcije hrane. Sto se nas tice-ovo je od februara negativna preporuka. Ali srecom nisu svi takvi, topla preporuka za kafanu/konaciste Komita u vikend naselju. Sa sve taxijem do tamo i nazad ispadne jeftinije nego u Lazinom salasu.