Hrana i piće

Suši salata – tajna ishrane ninđi u domaćoj radinosti

Će jedemo suši?
Jok bre, susta.

Pre nego što sam prvi put probao suši (Zushi bar, Amsterdam, 2004), mislio sam da je suši zanimljiv koncept. 35 evra kasnije, znao sam da je suši ubistveno dobra klopa. Dakle, sa stanovišta jorz trulog, suši ima dve glavne osobine:
1. mnogo je ukusan
2. mnogo je skup.

Ukratko, ako hoćete da se najedete sušija, ima da platite, i to debelo (ako znate gde u gradu prave ekonomski opravdan suši, ne oklevajte da ostavite komentar!). Jeftinija alternativa bi bila da suši spremate u kućnoj radinosti. Tu ponovo iskače problem: nemate noževe za suši, koji koštaju malo bogatstvo, nemate obuku za motanje sušija, koja takođe nije jeftina, nori u Ideji* je krt i lako puca – svaki pokušaj kućne reprodukcije komercijalnog sušija neslavno završava.

Bilo kako bilo, rešenje za dobar suši u kućnoj radinosti uz minimum komplikacija (i po nabavnoj ceni) postoji, i zove se SUŠI SALATA. Estetama će opasti kosa, ali ako je bitnije kakav ukus ostavlja klopa nego kako izgleda, ovo je stvar za vas. Ako ne… pa… šta da vam kažem, kurs, noževi, fensi sirovine, crvene novčanice…

A može i ovako...

 Materijal i metode

 Za suši salatu kakvu ja pravim potrebno je:

1. sirov losos (provereno može i tilapija**)
2. nori (ili, alge)
3. pirinač
4. pirinčano sirće
5. soja sos
6. svež krastavac (opciono, ko voli).

Količina shodno apetitu ili broju hedonista, mada je, realno, minimalna količina za muško+žensko jedna vangla. Za vanglu je dovoljno 300-400 grama ribe, 1 krastavac i pirinča za popuniti vanglu.
Naravno, možete i drugačije kombinovati sastojke, u zavisnosti od toga šta je vaš suši fetiš :)

Spremati ovim redom:

Krastavac iseći na sitne kockice i ostaviti da se dobro ocedi i prosuši. Ako ste dobre volje, nemojte koristiti sočnu sredinu (ono ‘de je semenje), nego samo spoljne delove.
Lososa iseckati na trakice, ja ga zalijem soja sosom (marinada) pa sve preručim u pirinač na kraju. Nemojte pasti u iskušenje da probate mariniranog lososa, jer ćete neplanirano ostati bez mesa za suši salatu.
 Pirinač se samo strpa u vodu i skuva koliko da nema tvrdo jezgro (nikako prekuvati), pa se preruči u cediljku i dobro ispere hladnom vodom i ostavi se da se cedi. Ovako se dobija fin, svako-zrno-za-sebe pirinač.
Ako ćete da idete na perverzije, onda 1 kafena soli, 4 supene šećera, pirinčanog sirćeta da ogrezne, u šerpicu, razmutiti, da provri, zaliti pirinač. Ovo se radi kad se pirinač dobro ocedi i prosuši.
Nori NAJBRŽE gubi ukus i stavlja se u salatu poslednji, pred samo serviranje. Kad smuljate sve ostalo u nešto nalik na salatu, nori naseći direktno u smesu, makazama, na kvadratiće, količina po želji. Samo malo promešati pred has, da ne bude suv i da se rasporedi svuda.

 Služiti odma’ i, naravno, hladno.

Topla preporuka: obilno preliti pirinčanim sirćetom (bez obzira da li ste pravili zapršku ili ne) i ne koristiti jeftin soja sos (koji se takođe stavlja u solidnim količinama) koga ima u svakom supermarketu. O ovom u drugom tekstu.

 * Ako znate gde sve ima sastojaka za japansku i kinesku klopu, ne okolišajte da podelite info!

** Kad sam saznao da je tilapija ime za grupu ribetina koja živi u slatkim i brakičnim vodama Afrike i bliskog istoka (nakon konzumacije, naravno), zapitao sam se da li mi sleduje poseta institutu za tropske bolesti (msm jeo sam sirovu ribu iz Ngorogoroa, ‘ebote!), al’ očigledno se ništa nije desilo. Možda je ipak bila iz nekog ribnjaka.

invernale
Previous post

Hotel Terme (Terme Čatež)

51437576
Next post

Kafana "Stari šlep" (Zemun)