Šta je to porodični lekar?

To je kategorija lekara opšte medicine, kakva je kod nas nekada postojala, a sada pokušava ponovo da zaživi. Bazirana je na tome da se porodični lekar, kao što ime samo kaže, bavi zdravstvenim stanjem vas i vaših ukućana.

Ovaj koncept odavno postoji u zemljama u okruženju i vrlo dobro funkcioniše – npr. moj prijatelj koji živi i radi u Sloveniji, specijalizirao je za porodičnog lekara.

Elem, da se vratim na suštinu – pre par dana zab’o sam krevet posle višednevnog mrcvarenja i iscrpljenosti. I pored fiks ideje da se bolest može pobediti ‘na nogama’ na kraju sam se predao.

E sad, pošto ni posle dva dana, temperatura nije padala, postalo je logično da se mora posetiti lekar, ili ako ništa drugo makar uraditi labaratorija. Obzirom da kao i svaki hedonista imam otpor prema svemu što ugrožava moj komfor, tako je odlazak u državni dom zdravlja odmah otpao kao opcija.

Tada je nastupio prijatelj sa preporukom kako za male pare da ne ugrozim komfor, a pri tome rešim svoj problem.

Nedavno je u Beogradu, na Vračaru (ul.Cara Nikolaja II, br.74; tel: 011-386-0-222; 062/1817-498), otvorena mala privatna ordinacija opšte medicine po imenu Sigmamed. Osnovni moto i ideja ordinacije je vraćanje koncepta Porodičnog lekara.

Iako u širem centru Beograda, onako mala i  ušuškana,  pomalo podseća na one seoske zdravstvene stanice koje su imale dušu i gde je lekar svakog svog pacijenta (ali i njegovu porodicu) poznavao ‘u prste’.

Bez gužve, bez žurbe, bez napetosti, uz maksimalnu posvećenost pacijentu i sa željom da sasluša svaku vašu sugestiju-primedbu-komentar,  pregledala me je dr.Bojana.

Kompletan opšti dijagnostički pregled koštao me je 700 dinara!!! Mislim da trenutno u Beogradu, ali i šire ne postoji privatna ordinacija gde će vas lekar pregledati po ovoj ceni.

Da, da, dobro ste pročitali 700 dinara (promotivni popust tokom leta je na snazi). Uz pomenuti trošak, mora sam da izvadim krv i uradim analizu iste, što me je dodatno koštalo 2.000 dinara.

U ordinaciji sam saznao da je sve ovo moguće uraditi i u kućnoj varijanti, s tim što je onda cena nešto veća i iznosi 4.000 dinara (1.500 dinara je pregled u kućnoj varijanti, 500 dinara vađenje krvi i 2.000 analiza krvi).

Dakle, razlika između kućne varijante i pregleda u ordinaciji za obim usluge koji sam ja imao je 1.300 dinara (da me je tresla groznica sa 39*c temperaturom platio bi i veću razliku samo da ne moram da izlazim iz kuće).

Ordinacija naravno ima i konsultante različitih specijalnosti te je moguće je obaviti i razne druge preglede osim opšteg dijagnostičkog. Hvala Bogu, ovaj put ništa dodatno nije trebalo, jer je u pitanju klasična viroza.

U svakom slučaju, ja sam bio prezadovoljan uslugom. Kakva će na dalje biti politika kuće tj ordinacije po pitanju razvoja koncepta Porodičnog lekara ostaje da se vidi. U slučaju zadržavanja nivoa cene, sa dodatnim popustima za ostale članove porodica dobra perspektiva im je sigurno zagarantovana.

Ako se, s druge strane, ‘pokvare’ poneseni uspehom sa željom da se ukrupne sa jakim privatnim klinikama i privatnim domovima zdravlja, ne sumnjam da će kvalitet biti održan, ali sumnjam da će se duša izgubiti.  A bez toga nema ni pravog koncepta Porodičnog lekara.