Da skratim uvod, tri dana smo spavali u šatoru i jeli domaću suvetinu, koju smo sagorevali na kilometrima offroad MTBovanja po Zlataru. Bili smo užasno gladni i želeli smo nešto kuvano. I obilno. I da nas ne oderu. Zato smo umalo preskočili očigledno nafuran ugostiteljski objekt pored puta, u komšiluku

Ko god je prošao magistralom kroz gornji Milanovac, sigurno je primetio za srpsku arhitekturu čudnu građevinu okruženu zelenilom: ogromnu kuću na sprat, optočenu drvetom, sa velikom terasom. Od malih nogu sam znao da je to Kuća srpsko-norveškog prijateljstva (ili Norveška kuća) i da je tu sve džabe. Jedini problem je

U gradu postoji milion mesta na kojima možete pojesti pljeskavicu s nogu. Od toga, nekoliko mesta stvarno ima baš DOBRU pljeskavicu dok VRHUNSKU pljeskavicu možete pojesti na DVA mesta. Prvo, na uglu Takovske i Cvijićeve  i drugo, otvoreno od skoro, preko puta Ade. Vlasnik oba lokala je ista osoba, čika

Odlična kafana sa odličnom klopom koju svaki istinski hedonista mora posetiti! Ovaj tip rečenice karakterističan je za završetak teksta. Ja je namerno stavljam na početak jer je upravo ova rečenica moja prva asocijacija kada je Kafana Novi Sport u pitanju. Al ‘ajmo redom. Lokacija – prvi objekat sa leve strane kad zakoračite

Vlasnici restorančića u manjim mestima s velikim protokom turista (khm, banjama) mogu da kukaju koliko hoće da im život nije lak. Gde to ima oligopolista koji jedva sastavljaju kraj s krajem? Imaš dva i po restorana, biraj gde ćeš da jedeš… Odsustvo konkurencije garantuje i odsustvo inicijative; kad nemaš od koga da

Ko nije nikad svratio u Žagubicu, odmah zna gde treba da ode; ko jeste, odmah zna gde treba da ode. Reka Mlava izvire iz podnožja nepreglednih homoljskih brda u prelepom, tihom vrelu hladne, plave vode koju možete piti bez problema – izuzetno je ukusna i, naravno, potpuno ispravna za piće.

Koji kriterijum bi neko mesto trebalo da “ispunjava” da ga preporučimo za zaobilaženje? Ovaj “restoran” nije pomogao rešavanju dileme – na keca je zabio dno u gotovo svim kategorijama, Jedine dve stvari koje valjaju su lokacija – mora se priznati da je prijatno sedeti u hladu, iznad rečice – i

Možda više od 10 godina nisam bila na Kameničkom visu, te danas po lepom sunčanom, ali vetrovitom danu reših da se podsetim malo nekih raniji vremena kada se tamo išlo mnogo češće. Bio je omiljeno izletište nekada,a izgleda da ponovo počinje da ulazi u modu. Nalazi se na nadmorskoj visini

Donedavno sam bio nepoverljiv prema ugostiteljskim objektima poređanim duž novobeogradskog keja; verovatno me progonio duh devedesetih: utoke, trenerke i narodnjaci… odnedavno sam počeo da menjam mišljenje, bar prema nekim mestima. Splav-piceriju Andrea Mia sam overio slučajno, čekajući da kiša odluči šta će. Što se tiče sadržaja i cena, nema šta

Dodatak, jesen 2016. Izgleda da su promenili kuvara, što se, kao i obično, fatalno odrazilo na kuhinju. Legendarna pica o kojoj se pisalo u daljem tekstu više ne postoji na meniju, što nije ni čudo kad “majstor” napravi kaprićozu koja je – sad ne preterujem – osetno lošija od parčeta

‘Danas od posla nisam stigao ni da doručkujem’. Stvarno ne znam da li sam ovu frazu više puta izgovorio ili je čuo od drugih. Koliko god da  zvučala otrcano, takvi dani su vrlo česti i vrlo neprijatni – kad preskočite doručak pa dođe vreme ručku, znaci gladovanja i hipoglikemije nikom

Nema priče sa Beograđanima o bureku sa sirom, a da vam sagovornik ne pomene pekaru Trpković. Ja, s druge strane, za 18 godina koliko živim ovde, ni jednom nisam kročio u nju. Sve do danas. Bio sam u prolazu, gladan, pa rekoh sebi: ajd’ da vidim dal’ je ovaj burek

Nisam očekivao da ću ikad pisati neporuku (negativnu preporuku, tzv. sikter povelju) za kafanu, ali eto, poklopile se zvezde. Da ne dužim mnogo, put je nedavno naveo društvance osrednje veličine u ovo mesto. Kafana se nalazi u nižem delu Skadarlije, preko puta „Tri šešira“, tamo gde je nekad bila BIP-ova

Kаfаnа „Jаblаnicа“ nаlаzi se pored pijаce (Smederevski) „đerаm“, smeštenа u stаru kuću nаslonjenu nа neugledno sokаče i neupаdljivu ulicu. Prvi pogled nа to mesto nije obećаvаo – bio sаm ubeđen dа se rаdi o jаruzi u koju dolаze sаmo prodаvci s pijаce i lokаlci i gde je dobrа šаnsа dа

Pitao sam svojevremeno jednu koleginicu, inače rođenu Leskovčanku, zašto je Leskovac dozvolio da mu titulu najboljeg roštilja otme Niš, a ona mi kaže da je to posledica krize – obzirom da narod nema para, leskovački majstori roštilja su rešili da prave jeftinije smeše mlevenog mesa pa je samim tim i

Po Međunarodnoj klasifikaciji bolesti, dijagnoza F42 je šifra za opsesivno-kompulsivni poremećaj. Ova dijagnoza je možda najbolje predstavljena u filmu Teorija Zavere u kome glavni junak Džeri (glumi ga Mel Gibson) svaki put kada prođe pored knjižare ima neodložnu potrebu da uđe i kupi knjigu (zaboravio sam tačan naziv knjige koju

Jedna od  greški koju često pravim je da  zavolim jednu kafanu a onda jako teško imam želju da je promenim i isprobam nešto novo. U želji da to promenim, poslušao sam savet koleginice Okice i u februaru (2013-te) reših konačno da u Nišu ručam u objektu koji se ne zove

Komita je Kopaoničko konačište u okviru kojeg se nalazi i restoran. Preporuku da ga posetimo dobili smo od urbane legende belosvetskih putešestvija Okice koja je ovde boravila prošlog leta. Mogu vam slobodno reći da apsolutno nismo pogrešili što smo ga posetili. Doduše nismo spavali tamo ali smo zato isprobali restoranske

Kad se pomenu hranilišta, pardon, restorani po banjskim mestima, po pravilu mi dve stvari padaju na pamet: pansionska hrana ili restoran domaće kuhinje. Pansionska hrana – tja, koliko si platio toliko ćeš dobro i da jedeš; malkice salate, mršava masna čorbica, komadić mesa s vodenastim prilozima… Može da se desi

Nedaleko od Kalenić pijace, nekada na platou preko puta osnovne škole Jovan Miodragović a sada na pola Novopazarske ulice  nalazi se hamburgerija Mara. Porodična manufaktura koja cirka 20 godina a možda i više opstaje uprkos nabujaloj konkurenciji u okolini pijace. Najpoznatija po tome što prodaje odličan roštilj koji NIJE na ćumur