Malo je danas restorana poput ovog – da su opstali dugi niz godina, da su konstantno puni tj posećeni, da je kvalitet tokom svih ovih godina ostao isti, da se ponuda vremenom širila… Naročito kada su u pitanju gradovi iz unutrašnjosti gde lokalna populacija migrira iz jednog lokala u drugi

Nikad nisam bio preterano srećan kada me put navede u neki od gradova koji se nalaze na potezu južno od Beograda a severno od Kragujevca. Pre svega tu mislim na Pozarevac, Smederevo, Valjevo… Nekako sam uvek znao da ću ostati gladan ako rešim tamo nešto da prezalogajim. Zašto? Pa zato

(Zoster u terenskom pojavnom obliku) Kad god se u društvu povede priča o jagnjetini nemoguće je ne dotaći se nadaleko čuvenih pečenjara/kafana Zlatiborskog okruga kao što su Bajo, Pego i sl. a samim tim nemoguće je izbeći svađu i raspravu ko je od njih najbolji. E sad, za period pre

Najviše volim one kafane u kojima je dovoljno da odeš dva puta i da se već osećaš kao da si dolazio tamo godinama. Ako je pride i klopa poput i atmosfere, onda je to definitivno kafana koja mi uđe pod kožu i čiji redovni gost postanem istog momenta. Jedna takvu

Za sve ljubitelje dobre klope ovo je naprosto mesto koje se ne sme zaobići. Nalazi se na Autokomandi, ulica Zvečanska, malo uvučen zbog sopstvenog parkinga. Osoblje neverovatno ljubazno, gazda Rade skoro uvek tamo, vrlo fin i prijatan čovek koji će uvek pozdraviti sve goste na ulazu i popričati na kratko

(Jeo, pio i pis’o: Zoster; redig by Storm) Koliko se sećam, na Kopu sve do pre nekoliko godina nije postojao restoran/kafana u kojem ste mogli da doručkujete, ručate i/ili večerate po pristojnim cenama. Npr, za doručak sendvič, za ručak picu a za večeru neki od kopaoničkih specijaliteta – sa sve

(napisao Zoster u terenskim uslovima, redig by Storm) Na Kopaonik redovno dolazim preko 20 godina. Za to vreme mnogo toga se promenilo na bolje- žičare na Kopu su većeg kapaciteta i brzine, bezvizni režim je omogućio ozbiljnim skijašima da za manje pare odu u bolje ski centre, renovirani su skoro

Pohvalim se nedavno jednom svom prijatelju kako moj teča, inače strastveni lovac, kuva vrhunske specijalitete od divljači usput konstatujući kako je šteta što nigde u gradu ne može da se pojede dobar gulaš od divljači. Na to moj prijatelj odgovori – u gradu i nema, al imaš jednu pomalo neuglednu

Kad ti radna nedelja počinje nekoliko puta od 8-12 a svaki početak je varijacija na temu noga u vrata / di su moji novci? koja se dalje razvija u detaljno objašnjavanje ’di su novci po sistemu čapkunu jedan, ko ti je kriv kad nisi mislio na vreme! – nije teško

Kad neko počne da mi priča kako je jeo vrhunsku jagnjetinu u nekom restoranu u Beogradu ili Novom Sadu ja to doživim isto kao kada mi neko kaže kako je dobar onaj novi sportski Hyundaijev model automobila sa motorom od 150 ‘konja’ i 16 ventila. Moj jedini komentar u tim

Pre dva meseca, nekoliko nas u Cegeru  zavrtesmo priču o klopi. Ko o čemu baba o uštipcima. Tako i mi. O čemu bi smo pa drugom pričali osim o klopi. S tim, što ovaj put povedosmo debatu o tome gde se u gradu mogu pojesti  najbolji specijaliteti od iznutrica. Debata se završava zaključkom – Šabački

Unazad nekoliko godina, kad god se sretnem sa mojim burazerom i pokrenemo priču o dobroj klopi, on mi spomene jednu kafanu u Ustaničkoj ulici u koju planira da me vodi na roštilj kakav nikad nisam jeo. Destinacija – Konjarnik, Kafana Trpeza. Ma važi Bato, Ok, vodićeš me, al nema šanse

Pre tri godine, na proleće 2009 godine, rešimo žena i ja da napravimo jedan đir po Evropi kolima. Plan je između ostalog obuhvatao i obilazak Nemačke. Destinacija – Minhen. Mnogo sam se radovao poseti Nemačkoj, iz dva razloga – prvo, što ću moći da jurcam po njihovim autobahnovima 240 km/h,

Zašto su na Dorćolu skupi stanovi? Imaju pogled na Zemun. Tačnije, imaju pogled na najbolji deo Zemuna, staro jezgro; ono uz Reku. (Jer Dunav na keltskom (kahm, pretpotopnom gaeliku) znači Reka, s velikim r, jelte.) Duž celog dunavskog keja su poređani kojekakvi ugostiteljski objekti vrste plovilo, poznatiji kao splavovi. Na

Sećam se da je bila 1995, još uvek kriza, zajebano što bi rekli. Leto već uveliko traje, a mi po prvi put ne znamo da li ćemo i gde ćemo ići na more. Buraz i ja navijamo za Grčku, al nam je kvota u kućnoj kladionici na Grčkoj oko 3.75.

Pitaju me moje Lale, kako si to opis’o sve neke kafane u kojima se jede samo roštilj, a da nisi i neku di mož’ da se jede gulaš ili neki fiš paprikaš. I ja sad šta ću, di ću, nego da sednem i da napišem koji red i o tome

Škembići u saftu, gurmanski, pohovani…Mogu se pripremiti na različite načine. Sve više kafana ima ih u ponudi i prosto se nameće utisak da su sve popularniji u poslednje vreme. Međutim, uvek se postavlja pitanje gde se mogu probati oni najbolji. Ovom prilikom za vas smo pripremili pregled Top 3 kafana u kojima možete uživati u

U Novom Sadu, u Novom Sadu, eeeeeee… U Novom Sadu postoji kultna kafana, koju drži gazda Mića, a u kojoj vas na ulazu dočekuju konobari služeći vodu i slatko. I tek pošto koštate slatko, možete ući. Etno fazon, vrlo prijatan i topao ambijent. Muzika sa ozvučenja ona prava kafanska, sve

U širem centru Beograda, na Vračaru, mala ušuškana kafanica… Poznata je po specijalitetima od konjskog mesa. A i po guščijoj džigerici, i to s’ belim lukom. Relativno mala, vrlo intimna. Stolovi minijaturni i veoma blizu jedan drugog, te ponekad imate utisak da sedite za istim stolom sa ekipom do vas.

Od Beograda do Konaka na Kopaoniku možete stići iz dva pravca. Prvi je onaj duži i smarački koji ide preko Kragujevca i Kraljeva prema Raškoj, pa preko Jošaničke Banje – putni pravac omiljen među Vojvođanima koji ga preferiraju zbog malog uspona i lakšeg pristupa, a i da se ne bi,